Prikaz romana „Maskarada“ Terija Pračeta
Ponovo čitam pozamašan serijal o DisksvetuTerija Pračeta i stigla sam do osamnaestog romana – „Maskarade“. Sećam se da sam baš uživala kada sam ga čitala prvi put, ali i svaki naredni. Iako je to bilo pre mnogo godina, znam o čemu se otprilike radi, verovatno i zbog toga što je delimično zasnovan na klasiku „Fantom iz opere“.
Zvezda ove knjige, na diskretan način, jeste devojka čudnog imena Agnes Nit. Agnes potiče iz Lenkra i prokleta je, po svom mišljenju, blagim karakterom. Ima neverovatan glas i veoma je debela. Baka Vedervaks i Nana Og misle da bi trebalo da ona bude treća veštica u njihovoj oblasti, sada kada je Magrat kraljica, ali Agnes želi da vidi sveta.
Nakon što promeni ime u Perdita, zadesiće se u operi, gde uskoro otkrivaju njen glas. Nažalost, njen izgled ne parira pevačkom talentu koji je dostojan scenskog nastupa. Tu će se sprijateljiti sa naivnom i prilično nežnom Kristinom, koja ima izgled, ali ne i glas, kao i sa nesrećnim, smotanim Volterom Plindžom, koji obavlja sve neobične poslove u operi.
U operi kruže glasine da postoji maskirani duh, koji uvek koristi kabinu 8. Do tada je njegovo prisustvo bilo mahom bezopasno – izazvao bi malo straha i nervoze, ali ne i prave probleme. Međutim, operu je kupio bogati trgovac sirom koji ubrzo otkriva da opera nije stvar samo prodaje karata i zarade. Papiri su u užasnom haosu, para uopšte nema, stvari se neprestano lome... A što je još gore, dvoje ljudi je ubijeno, a neko (navodno duh) za sobom je ostavio poruke.
Ovo nije čitava priča, naravno – u tipično pračetovskom stilu ima i drugih podzapleta, iako se glavni tiče opere. Baka i Nana putuju u Ank Morpork da vide čime se to Agnes bavi, ali njihov zvanični razlog jeste da se sastanu sa izdavačem Naninog kuvara, koji je pun provokativnih recepata i navodno je postao ogroman hit. Baka shvata da bi Nana trebalo da dobija „masne“ tantijeme, i odlučna je u nameri da to i ostvari...
Stil pisanja je odličan, zaplet je mudro osmišljen... Pračet ostavlja nekoliko tragova o identitetu duha i ima dosta humora u interakciji između dve stare prijateljice i u njihovim putešestvijama. Njihovi likovi su u ovom romanu prilično dobro razvijeni i „trodimenzionalni“. Naravno, tu je i klasični pračetovski pečat u vidu aluzija i humora, ovoga puta na druge opere i klasičnu priču o Fantomu.
Volim sve knjige o vešticama u serijalu o Disksvetu, pa ni „Maskarada“ nije izuzetak. Može se čitati samostalno, kao i većina romana u serijalu, ali je bolje čitati je posle prethodnih knjiga o vešticama – „Sestre po metli“, „Veštice na putu“ i „Gospoda i dame“. Preporučujem je svakome ko voli (Pračetovu) uvrnutu vrstu humora.
Izvor: suesbookreviews.blogspot.com
Prevod: Đorđe Radusin
