Prikaz romana „Ljudi na peronu pet“: Na kom peronu sići?

Ako tragate za duhovitim i dirljivim štivom uz koje ćete na zabavan način otpočeti godinu koja je pred nama, jedan od mogućih izbora može biti roman „Ljudi na peronu pet“, koji je nedavno objavljen u prevodu Sanje Bošnjak. On se može čitati u postprazničnoj dokolici i između popodnevnih šetnji pustim ulicama, jer ne iziskuje naročitu čitalačku koncentraciju. Roman podstiče na razmišljanje o važnosti istinske empatije i bliskosti među ljudima, koje su upravo u ovom delu godine sasvim zaklonjene nevešto izrežiranim prizorima obilja, sklada i bezrazložnog ushićenja. Ukoliko se u takvoj euforičnoj atmosferi još teže nosite sa izneverenim očekivanjima i naglašenim osećanjem besmisla, ostvarenje Kler Puli, britanske blogerke čiji rad je ovdašnja publika imala prilike da upozna i zavoli čitajući roman „Beležnica neizgovorenog“, može vam popraviti raspoloženje i pomoći da savladate osećanje izopštenosti i lakše se suočite sa izneverenim rezolucijama i neostvarenim ciljevima.

Izabravši za moto svog romana misao Agate Kristi da putovati vozom znači videti prirodu i ljudska bića, gradove i crkve, zapravo, videti život, Kler Puli pripoveda šta se sve može desiti ako, najzad, podignemo pogled sa titravih ekrana koji nam, tokom svakodnevnog putovanja iz tačke A u tačku B, pomažu da skratimo vreme i smanjimo nelagodu dok smo izloženi tuđim radoznalim pogedima, utičući da postanemo ravnodušni za svet oko sebe i sam život, koliko god on bio raskošan i raznolik. Naime, uprkos nepisanom društvenom pravilu da se u londonskom javnom prevozu ne stupa u komunikaciju sa nepoznatim saputnicima, između junaka ovog romana vremenom se razvijaju različiti, ali veoma prisni odnosi. Za međusobno povezivanje putnika koji čitave radne nedelje putuju istim vozom, pri čemu je svako od njih, na neki način, već iskliznuo iz šina vlastitog života, najzaslužnija je Ajona Ajverson, koja svojim nekonvencionalnim stavovima i ekscentričnošću privlači pažnju svih putnika voza kojim svakodnevno prevaljuje rastojanje od vlastitog doma do redakcije časopisa Savremena žena i obratno. Zahvaljujući bogatom iskustvu koje je stekla kao jedna od istaknutih aktivistkinja za LGBT prava i novinarka popularne rubrike u kojoj čitaocima pruža psihološku podršku, Ajona uspeva da prepozna i razreši krize kroz koje prolaze i njeni stalni saputnici. Da li će svojim novim prijateljima dozvoliti da joj uzvrate kad se i sama bude našla u bezizlaznoj životnoj situaciji, ostaje čitaocima da sami provere, uživajući u ovoj dinamičnoj priči o neočekivanoj bliskosti među ljudma različitih godina, temperamenta, životnog iskustva, porekla, interesovanja, zanimanja i porodičnog statusa.

Roman pokreće mnogo više pitanja nego što nam se to na prvi mah čini, počev od onog: kako se nositi sa imperativima modernog društva u kome nema mesta za one koji nisu mladi, brzi, lepi, vitki, sposobni za multitasking i skloni instant rešenjima? Kako se suočiti sa poslovnim i emotivnim krahom u svetu koji se hrani tuđim greškama? Da li možemo pobeći od vlastite prošlosti i koliku cenu plaćamo da bismo postali ono što uistinu nismo? Za koga stvaramo tu do detalja razrađenu i lažnu sliku o sebi? Da li se nepozvani hvatamo ukoštac sa tuđim problemima upravo u strahu od spoznaje da smo nesposobni da vodimo brigu o sebi samima? I umemo li uopšte, željni ljubavi i bezuslovnog prihvatanja, da napravimo razliku između posvećenosti i potrebe za apsolutnom kontrolom nad nečijim životom? Na sve ove dileme sa kojima se součavaju Ajona i njeni poznanici (Pirs, sredovečni samozadovolnji biznismen, Dejvid, advokat koji se u zrelim godinama suočava sa bračnom krizom, srednjoškolka Marta, žrtva vršnjačkog virtuelnog nasilja, mladi medicinski tehničar Sandžej, platonski zaljubljen u lepu Emi koja planira venčanje sa svojim dugogodišnjim mladićem) možda ćete dobiti očekivane i predvidljive odgovore. Ali do pravih rešenja ćete ipak morati da dođete sami. Ipak, lakše i bezbolnije će biti da dopustite junacima Kler Puli da vas povedu do perona na kojem ćete sići bez osećaja griže savesti i potrebe za samopreispitivanjem.

Autor: Olivera Nedeljković