Prikaz romana „Kruženje oko sunca“, autorke Pole Meklejn
„Imala sam farmu u Africi“ – nezaboravna prva rečenica iz romana „Moja Afrika“ Isaka Denisena, poznatijeg kao Karen Bliksen. Pola Meklejn, koja takođe vrlo dobro zna kako da zarobi pažnju čitalaca, svoj očaravajući roman počinje sledećim rečima: „Pre nego što je Kenija postala Kenija, kad je već bila milionima godina stara, a ipak nekako nova, to ime je pripadalo samo našoj najveličanstvenijoj planini. Videla se s naše farme u Ndžorou…“
Napisane u više od sedamdeset godina razmaka, obe knjige donose magiju. Autorka Pola Meklejn koja je doživela veliki uspeh sa svojim romanom „Pariska žena“, o braku Ernesta Hemingveja sa Hedli Ričardson, ovim romanom uspeva da nadmaši samu sebe. Roman „Kruženje oko sunca“ čitaocima donosi romansiranu priču o Beril Markam, koja je u memoarima iz 1936. „West with the Night“ zabeležila svoj samostalni let preko Atlantika, a autorki nove odane obožavaoce. Dostojna naslednica Dinisena, tj. Karen Bliksen, Pola Meklejn vam neće dati da jedete, spavate i proveravate mejl – mada ćete možda odložiti knjigu tek toliko da biste rezervisali avionsku kartu za prvi sledeći let do Najrobija.
Autorka nije bila toliko zainteresovana za već dokumentovan segment života junakinje, neustrašive avijatičarke, više se bavila njenim detinjstvom i i kasnijim životom provedenim u Keniji – živopisnim periodom ispunjenim opasnostima i žestokim emocijama, kakvi su i predeli koje je smatrala svojim domom. Iako je Beril zvezda ove drame, junakinja veća od života, ni ostali likovi nisu prikazani kao nebitni prolaznici. Tu su borbeni fameri, raskalašni izgnanici, pijanice, avanturisti, aristokrate, nitkovi, muževi, pripadnici plemena, ljubavnici, pa čak i britanska kraljevska porodica na safariju – svako od njih u nekom trenutku dolazi u centar dešavanja. Najupečatljivija je upravo Bliksen, sa kojom Beril deli Denisa Finča Hatona, muškarčinu i velikog zavodnika kojeg su obe žene obožavale i za koga su se borile.
Pola Meklejn za početak priče bira trenutak kada dvogodišnja Beril Klaterbak sa porodicom, 1904. napušta Eglesku i naseljava se na imanju od 1500 hektara u Keniji. Nenaviknuta na tako težak način života, Berilina majka, žaleći se – ispostaviće se, proročki – da njen muž nije farmer, već čovek koji se bavi konjima, odlučuje da se vrati u Englesku. Njen odlazak predstavlja samo prvi u nizu gubitaka koje će ova devojčica doživeti, međutim, ona pronalazi utehu u radu na imanju i pomaganju ocu u treniranju rasnih konja. Iako zanemarena, izrasta u divlju, odvažnu devojku, sposobnu da preživi sve što je snađe. Nakon napada lava, pronalazi mantru koja će joj pomoći da se održi u životu: „Mogu da podnesem gotovo sve što mi moj svet bude priredio.“
A priredio joj je mnogo toga. Osim što ju je majka napustila, tragedije počinju da se nižu jedna za drugom. Bez obzira na sve, ova devojka se ne predaje. Nakon svakog udarca, ona se podiže iz blata, prilagođava se, menja se, postaje buntovnica. Uvek je spremna da skoči na konja i ode. Ako nešto ne funkcioniše, ona pokuša nešto drugo. Uvek snalažljiva, uspeva da dobije englesku licencu trenera konja. Uči da leti: „Sama ta ideja – o budućnosti na krilima – ... počela je da me leči.“
Ipak, najbolji lek je Afrika, opisana uzvišenom, lirskom prozom kao kontinent koji „će vas potpuno očarati, nikad vas neće izneveriti i nikad vas neće napustiti“. Da li je i film na vidiku?
Sigurno je da će svaki čitalac, nevoljno vezan za zemlju, iz svoje fotelje ceniti ovaj poklon koji će probuditi uspavanog avanturistu u svakom od nas. Poput predivno oslikane Afrike, ni ovaj roman vas nikad neće napustiti.
Autor: Mameve Medved
Izvor: bostonglobe.com
Prevod: Maja Horvat
