Prikaz romana „Kraljica Ester“: Porodica kao izbor
U središtu romana „Kraljica Ester“ američkog klasika Džona Irvinga (1942) je Ester Nah, jevrejska devojčica rođena u Beču 1905. koja na putu ka Americi odnosno po dospevanju u Sjedinjene Države ostaje bez roditelja. Glavna junakinja tako završava u sirotištu u Mejnu, lišena porodice i gotovo potpuno odvojena od svog verskog porekla.
Kada kao četrnaestogodišnjakinja dospe u porodicu Vinslou, Ester prvi put pronalazi dom kakav nikada nije imala. Iako u kuću dolazi kao dadilja, odnos sa gazdama nadrasta radni okvir. Upravo tu Irving umesno postavlja jedno od ključnih pitanja romana: šta zapravo čini porodicu – krvno srodstvo ili ljubav, briga i odanost? Vinslouovi prihvataju Ester kao jednu od svojih, a ona se zauzvrat duboko vezuje za njih. Roman tako od početka dovodi u pitanje tradicionalnu predstavu porodice i pokazuje da se takve veze mogu stvarati i mimo biologije.
Ta ideja posebno dolazi do izražaja u odnosu Ester i Onor, najmlađe ćerke Vinslouovih koja želi dete, ali ne i seksualni odnos. Protagonistkinja pristaje da zatrudni i rodi dete koje će Onor odgajati. Tako na svet dolazi Džimi. Neobični dogovor predstavlja način da autor dodatno zakomplikuje pitanje roditeljstva. Ko je majka: ona koja dete rodi ili ona koja ga odgaja? Roman ne nudi jednostavan odgovor, već slikovito pokazuje da se roditeljska uloga može sastojati od različitih vrsta ljubavi i odgovornosti.
Džimi postepeno preuzima ulogu glavnog junaka. Odgajan kao pripadnik porodice Vinslou, on ipak oseća da mu nedostaje deo identiteta. Njegov odlazak u Beč, grad iz kojeg potiče njegova biološka majka, zato nije samo putovanje u drugu sredinu već i potraga za sopstvenim poreklom. Onde se susreće sa svetom koji se veoma razlikuje od ljudi koji su obeležili njegovo toplo i liberalno odrastanje u Novoj Engleskoj. To iskustvo mu pomaže da razume da porodica može biti nešto što se nasleđuje, ali i nešto što se bira.
Džimijeva potraga nije samo porodična već i kulturološka. Pošto je odrastao kao nejevrej, mora da odluči šta za njega znači njegovo poreklo. Za Ester je pripadnost jevrejskom narodu pitanje dužnosti i istorijskog sećanja. Ona oseća potrebu da nadoknadi ono što joj je uskraćeno u detinjstvu i zato se vraća u Evropu, uključuje u borbu protiv nacizma i kasnije odlazi u Izrael. Njeno ime i sudbina pritom su povezani sa biblijskom kraljicom Ester, koja prema predanju štiti Jevreje. Glavna junakinja tako postaje moćna, gotovo mitska figura, zaštitnica koja i iz daljine nastavlja da utiče na život svog sina.
Istorijska dimenzija romana postaje naročito važna kada se porodična priča ukrsti sa antisemitizmom, nacizmom i stvaranjem Izraela. U završnici se dotiče i složenosti izraelsko-palestinskog sukoba. Time roman plodotvorno spaja porodičnu dramu sa širim pitanjima istorije, političke odgovornosti i opstanka.
Na kraju, „Kraljica Ester“ ostaje pre svega roman o pripadanju. Ester daje Džimiju poreklo, a Onor dom, dok on sam mora da pronađe način da pomiri različite delove svog identiteta. Njegova priča pokazuje da čoveka ne određuje samo mesto na kojem je rođen niti krv koju nosi, već i ljudi koji su ga voleli, odgajali i oblikovali. U tome se nalazi i osnovna ideja romana: porodica nije samo ono što nasleđujemo, već i ono što tokom života izaberemo da budemo jedni drugima.
Autor: Domagoj Petrović
