Prikaz romana „Knjižara u Teheranu“: O snazi dubokih porodičnih veza i generacijskih uticaja
Objavljivanjem romana „Knjižara u Teheranu“ iranske književnice Mardžan Kamali koja decenijama živi i stvara u Bostonu, izdavačka kuća Laguna nastavila je niz publikovanih ostvarenja čija je radnja smeštena u prostor knjižara, koje su oduvek bile mesta strasti, ljubavi i utehe, ali i utočišta za one koji žude za znanjem i snažno se opiru gušenju ljudskih prava i sloboda. Romantična povest o prekinutoj ljubavi, začetoj u Prodavnici papira, kako glasi zvaničan naziv radnje smeštene, ne bez određene simbolike, na uglu Čerčilove ulice i Hafizove avenije u iranskoj prestonici za vreme burnih političkih previranja pre sedam decenija, stoga će, sasvim sigurno, privući pažnju onih ljubitelja knjige koji su zahvaljujući Laguninim izdanjima već zavoleli „Knjižara iz Kabula“ Osne Sejerštad, „Letopis jedne knjižarke u Kairu“ Nadije Vasif, „Poslednju knjižaru u Londonu“ Madlin Martin, „Malu knjižaru na obali“ Dženi Kolgan, „Knjižaru jučerašnjih dana“ Ejmi Majerson, Nacukanovinog „Mačka koji je spasao knjige“ ili „Sabrana dela Ej Džej Fikrijaׅ“ koja je napisala Gabrijela Zevin.
Ovo ostvarenje, koje kanal HBO adaptira u seriju, prati sudbinu lepe i mudre Iranke Roje, koja je imala sreće da se rodi u porodici čija je religija bilo obrazovanje, a demokratija san, i čija su shvatanja nadrastala diskriminišuće stanovište o rodnim ulogama u jednom tradicionalnom i duboko podeljenom društvu. Rojini roditelji, pristalice demokratski izabranog premijera Mohameda Mosadika, odlučuju da svoju prvorođenu kćer, kao i njenu mlađu sestru Zari, pošalju u elitnu domaću žensku školu, s ambicijom da im omoguće dalje obrazovanje, kako bi jednog dana bile deo prve generacije visoko obrazovanih pripadnica svog naroda. Usred političkog kovitlaca, u tami i tišini knjižare, koja je njeno omiljeno mesto u čitavom Teheranu, Roja upoznaje preduzimljivog i politički aktivnog Bahmana Asana, mladića koga prati glas da želi da promeni svet. Uz pomoć tajanstvenog vlasnika papirnice, među prašnjavim rafovima ispunjenim knjigama, Rumijeva ljubavna poezija i nada u mogućnost društvenog preokreta doprineće da se i među mladima razbukti iskrena, neponovljiva ljubav.
Predočavajući nam njihovu dalju sudbinu iz različitih vremenskih perspektiva, sklapajući njene detalje iz dnevničkih beležaka, uspomena i neposlatih pisama, ostvarenje Mardžan Kamali osvetljava snagu dubokih porodičnih veza i generacijskih uticaja, ali i emigrantsko iskustvo koje će trajno obeležiti životne izbore i odluke svojih junaka. Iako je vreme jedini anestetik koji do praga podnošljivosti umiruje doživljeni bol, svetlost prve mladalačke ljubavi, ali i potreba da razjasne razloge i okolnosti rastanka u uzavrelom Teheranu, posle punih šest decenija dovešće i do njihovog ponovnog susreta na američkom kontinentu.
Da li je zaborav moguć i koliko prošlost određuje svaki naš sadašnji trenutak? Ova pitanja čitaoce romana „Knjižara u Teheranu“ neće napustiti dugo pošto sklope njegove korice na kojima se, uspravna i vitka, nalazi devojka sa knjigom crvenih korica u rukama. Ne možemo da se odupremo pomisli da su baš u jednom takvom primerku putovala pisma među teheranskim ljubavnicima, smeštena između stranica na kojima se nalaze čuveni stihovi persijskog mističkog pesnika i islamskog filozofa, koji kao da su predodredili njihovu sudbinu:
Pogledaj ljubav
Kako umrsi
One koji se zaljube
Pogledaj duh
Kako se spaja sa zemljom
Dajući joj novi život.
Autor: Olivera Nedeljković
