Prikaz romana „Knjiga o V.“ autorke Ane Solomon
Svake godine u vreme Purima, Jevreji se sećaju priče o Jestiri, siročetu jevrejskog porekla, koja se uzdigla do persijskog prestola i posredujući kod svog muža, sačuvala narod od istrebljenja. U sinagogama, svečane povorke dece predstavljaju Jestirinu priču kao bajku o Pepeljugi, ali ono što zaista stoji u Bibliji nije toliko romantično i prikladno za porodična okupljanja; Jestira je izabrana da zameni odbačenu kraljicu Vašti, koja je odbila da se povinuje kraljevskoj zapovesti i paradira – naga, kako neki naučnici tvrde – pred gomilom pijanih muškaraca.
„Knjiga o V.“, očaravajući, izuzetno pitak, mračno erotičan, treći po redu roman autorke Ane Solomon prepliće priče o Jestire i Vašti sa pričama o još dve žene: Lili je četrdesetogodišnja supruga i majka iz Bruklina i Vi, mlada senatorova žena iz Vašingtona, u vreme Votergejt afere.
Vi je Vašti 20. veka. Kada joj je tokom duge pijanke u Džordžtaunu muž rekao da se skine pred grupom vašingtonskih moćnika, Vi je odbila, i poput Vašti, biva prognana. Autorka se veoma potrudila da ovakav obrt učini ubedljivim.
Drugi čin – Vi se ponovo spaja sa starom prijateljicom, čiji se brak takođe raspada – uvodi u priču Lili, koja postaje emocionalni centar ovog izuzetno sugestivnog romana.
Lili je frustrirana spisateljica, majka i domaćica, rastrzana između ideala svoje feministički nastrojene majke, Rut („Nadam se da te ispunjava to što se samo brineš o deci“ rekla joj je suvo) i visokih standarda roditeljstva prigrljenih u Park sloupu, sa nepreglednom rekom „žena sa kolicima i decom na Osmoj aveniji, koje su se zaputile ka ovoj ili onoj školi, ili ka kući, ili ka perionici veša ili na čas klavira, ili da trebe gnjide ili na druženja“.
Roman dobija neočekivani obrt kada Rut umire od raka pluća ostavljajući Lili da sama otkriva iznenađujuću istinu o životu svoje majke. Na kraju, tri priče se savršeno prepliću, i upravo pričajući priču o Vašti, Lili konačno pronalazi svoj autorski izraz.
Roman „Knjiga o V.“ je svojevrsna meditacija o ženskoj snazi i slabosti, priča o ženama, o pričama koje pričamo drugima i pričama koje pričamo sebi. Autorka istražuje stvaranje mitova – koje priče su ukorenjene u kolektivnoj imaginaciji, koje su izmenjene, a koje jednostavno zaboravljene. U njenoj verziji, Vašti je ta koja je spasila Jevreje, a ne Jestira, i svesna je toga da će njena uloga biti zaboravljena. „Oni ne žele njenu priču, naravno“, kaže Vašti. „Ona je samo kraljica koja je prognana kako bi oni moglu da zaigraju svoju ulogu.“
Lilina interakcija sa ovim ženama – sa svim ženama – opterećena je nemilosrdnom samokritikom. Kao druga žena, osaća da je pod lupom čak i svoje prethodnice – još jedne Vašti – koja je napustila brak jureći karijeru „obilazeći ratom zahvaćena područja“ sa raznim nevladinim organizacijama. („Nije želela da bude supruga“, kaže muškarac za koga su se obe udale, neiskvaren tip sa velikim snovima o uzgoju vodenih organizama u kampu izbeglica iz Ruande.) Iako voli svog muža i decu, Lili ne može da se otrese osećaja da „nije postala onakva žena kakva je trebalo da postane“.
Ana Solomon je pripovedač istine. Njena zapažanja o porodičnom životu – seks bez strasti, neprestani kompromisi, povremeni trenuci intimnosti i netrpeljivosti – pogađaju pravo u metu. Autorka ima poseban osećaj za isticanje poente, kao kad Lili pokušava da zavede svog muža romantičnom večerom. „Zar si zaboravila da ne volim masline?“ rekao je vadeći ih jednu po jednu iz jela. „Još veša za pranje“, pomisli Lili posmatrajući ga kako briše prste o pamučnu salvetu.
Autor: Dženifer Hajt
Izvor: nytimes.com
Prevod: Maja Horvat
