Istorijsko-ljubavni roman Dženifer Lam „Izgubljeno doba ljubavi i snega“ iznenađuje čitaoca na mnogo načina, ali isto tako pruža i utehu. Kao obožavateljku romansi i istorije, odmah me je privuklo kada sam u sižeu pročitala da je reč o Nataliji Gončarovoj, prelepoj supruzi Aleksandra Puškina. Njena priča je intrigantna i deluje komplikovano, što se sve savršeno spaja u romanu, a povrh svega je reč o nesvakidašnjoj ljubavnoj priči.

Ipak, najvažnije je da ovaj roman slika portret jedne snažne žene, i da ona na toj slici nije ni heroina niti zla žena, već samo neko ko se bori sa težinom očekivanja tog vremena i iz svega izlazi neopterećena i neukaljana. U istorijskim romanima često upoznajemo jednodimenzionalne likove, kao da nismo u stanju da podnesemo nijansirane heroje i heroine, a to je posebno istinito kada je reč o ženama koje nužno moraju da budu ili savršene device ili zle bludnice.

Natalija nije ni jedno ni drugo – ona je samo žena koja oseća, voli i želi da živi daleko od intriga. A to je čini stvarnom čak i u savremenom svetu i to mnogo više nego mnogi likovi današnjice. Sve to je zahvaljujući Lamovoj i načinu na koji nas upoznaje sa psihologijom svoje junakinje. Da, ovo je knjiga o Nataliji, ali i o tome kako su je doživljavali drugi ljudi, a posebno druge žene. A kada tome dodate i očaravajuću prozu, lako zaboravimo da ova romansa možda nema srećan kraj kakvom smo se nadali.

Ali sada je 2019. godina! Ne trebaju nam srećni krajevi, trebaju nam borci. A u Nataliji, autorka nam je dala lik koji ćemo voleti ili mrzeti, ali ćemo je sasvim sigurno razumeti.

Izvor: fangirlish.com
Prevod: Dragan Matković