Prikaz romana „Gospođa Engels“ Gavina Makreja

Većina posvećenih čitalaca može da izdvoji onu jednu knjigu, koja ih je još u mladosti usmerila i u njima probudila ljubav prema čitanju. Za mene je to Dikensova „Priča o dva grada“, koju mi je u drugoj godini srednje škole dao profesor engleskog jezika. Očarali su me visprenost i vrhunski stil ovog romana, i od tada naginjem i tragam za sličnim čitalačkim iskustvom u savremenijoj fikciji. Zahvaljujući duhovitosti, stilu i tonu, britanski pisac Gavin Makrej svojim debitantskim romanom „Gospođa Engels“ zaslužuje mesto među modernim klasicima.

Autorov nadahnuti prikaz života pomoćnice Fridriha (u romanu je Frederik) Engelsa, Irkinje Lizi Barns odvija se u periodu od 1870. do 1878. godine. Radnja romana se bavi Lizinom i Frederikovom selidbom u London, gde će on biti bliže njegovom drugu i partneru u pisanju, Karlu Marksu. U romanu se prepliću često šaljivo opisani, nevešti, ali uporni Lizini pokušaji da postavi domaćinstvo na noge, dok se bori sa neposlušnim služavkama i trudi se da se uživi u svoju novu društvenu ulogu, i priziva u sećanje na prošlost, iz vremena kada su ona i njena sestra Meri upoznale Frederika koji je došao iz Nemačke da nadgleda očev mlin u Mančesteru.

Impulsivna i naivna Meri je ta u koju se Frederik prvo zaljubljuje i sa kojom počinje zajednički život, obezbeđujući udobnost doma za nju i njenu sestru Lizi. Merina sreća, nažalost, nije dugog veka. Nakon sestrine prevremene smrti, Lizi, sama, uplašena i naviknuta na nov lagodan život, odlučuje da ostane sa Frederikom, uprkos njegovom odbijanju da ozvaniči njihovu vezu. Istini za volju, ona i nema mnogo izbora.

Lizi je praktična žena koja veoma dobro shvata delikatnost situacije u kojoj se nalazi, kao sama, neudata žena tog vremena, i na početku romana dok odlazi sa Frederikom u London, ona iznosi  svoje razmišljanje o ljubavi i osećanjima: „Ljubav je zastarela ideja; izlizana vekovima. Postoji ono bez čega se može i ljubav je jedno od toga, hleb i toplo ognji­šte nisu.“

Lizin nedostatak sentimentalnosti i materijalistički pristup životnim okolnostima su posledica veoma teškog života u ranoj mladosti i njene potrebe za sigurnošću, ali ona ima potrebu i da bude voljena i ubrzo otkriva da je život posvećen banalnim svakodnevnim poslovima domaćice ne zadovoljava. Ona čezne da bude od koristi, i dok se politička situacija usložnjava sa početkom Francusko-Pruskog rata, padom Pariske komune i porastom nezadovoljstva Frederikovim i Karlovim idejama i vođstvu, ona traži od Frederika da je nekako uposli:

„Reći ću da je kuća tegoba s kojom ne želim više da imam posla. Daj mi zaposlenje, reći ću. Stvaran cilj. Ne mogu više da budem srećna živeći u ograničenjima supruge. Pravilno me upotrebi, pošalji me napolje da radim ono za šta sam sposobna. Bez obzira koliko nezgodan zada­tak, obaviću ga, samo da me udalji od ovog mesta.“

To je konflikt duboko ukorenjen u Lizinom karakteru – potreba za udobnošću i sigurnošću doma zasnovana na strahu, nasuprot potrebi da bude nezavisna i da aktivno učestvuje u političkim dešavanjima rame uz rame sa muškarcima – upravo taj konflikt Makrejovu heroinu čini zanimljivom, uverljivom osobom od krvi i mesa.

Na samrtničkoj postelji, Lizi dobija poslednji poklon od Frederika, a njen zaključak o čoveku sa  kojim je provela život može da se primeni na gotovo svakog, bilo da je izmišljena ili stvarna ličnost:

„Misliš da ćeš, postaviš li dovoljno pitanja, saznati kakvi su, ali nećeš. Misliš da tamo ima nečeg, nečeg što valja naći.Istina je da nema ničeg, samo ono što imaš u glavi o njima.“

Iako „Gospođa Engels“ ne pretenduje da bude istorijski roman, Makrej je u priču vrlo umešno utkao određene činjenice o partnerstvu između Marksa i Engelsa, čitava priča je uklopljena u istorijski kontekst, dok su lične osobine i nedostaci dvojice velikana ostavljeni piščevoj mašti na volju. Bilo kako bilo, ova veličanstvena priča je o gotovo nepoznatoj ženi iza dvojice političkih moćnika, i to takvoj ženi koja nije mogla ni sanjati veće priznanje.

Autor: Dejna Hensen

Izvor: westerlymag.com.au

Prevod: Maja Horvat