Prikaz romana „Cilkin put“
Ovaj opčinjavajući, šokantni i uznemirujući nastavak. „Tetovažera iz Aušvica“ me je oduševio i jedva sam čekala da se dočepam „Cilkinog puta“. Iako je roman veoma težak zbog detaljno opisanih užasa, čak mi je intrigantniji i poučniji od prethodnog. Stil pisanja je iskren, povremeno brutalan, ali i veoma važan, kako bismo čitajući odali počast onima koji su proživeli ta užasna ratna vremena. Njihove priče se ne smeju zaboraviti.
Šesnaestogodišnju Cilku šalju u koncentracioni logor Aušvic–Birkenau 1942. godine. Komandant kampa joj daje zasebni prostor za život, u kome će moći da je zlostavlja. Posle tri godine takvog života, logor je oslobođen, ali ne i Cilka. Optužena je za izdaju jer je spavala sa neprijateljem i osuđena je na petnaest godina zatvora u sibirskom logoru, gde se uslovi života ne razlikuju mnogo od onih u Aušvicu.
Pre ovog romana nisam znala da su postojali zatvorski logori u Sibiru. Zabolelo me je saznanje da su ovi užasni zatvori postojali i posle oslobođenja Aušvica. Optužbe protiv Cilke su bile veoma nepravedne. Da se usprotivila komandantu, ubili bi je. Da li je imala izbora? Neprestano sam razmišljala o ovoj situaciji dok sam čitala roman. Koji su izbor imali zatvorenici osim da se povinuju naređenjima?
Lik Cilke mi se dopao. Bila je izuzetno jaka i njeno suočavanje sa ogromnim bolom jeste ohrabrujuće. Mnogima je ulila snagu i nadu.
Moram da napomenem da sam se zaista vezala za ovu knjigu i zavolela sam je, jer mi je drugarica koja ju je pročitala pre mene napomenula da nije sve što se Cilki desilo istinito. Kao i kod ostalih knjiga istorijske fikcije, istina i fikcija su izmešane kako bismo stekli potpuniji utisak o određenom vremenskom periodu ili situaciji. Iako je Cilka bila stvarna osoba koja je pretrpela većinu onoga što se pominje u romanu, nisu baš sva iskustva lično njena. Mislim da sam se zaista vezala za priču jer sam ovo znala unapred, pošto se nisam previše zadubljivala u istinitost svakog događaja. Kao što autorka napominje na kraju romana: „Ovo je mešavina likova za koje su kao inspiracija poslužili stvarni ljudi, u nekim slučajevima i više njih, i likova koji su potpuno izmišljeni.“ Ovo treba imati na umu tokom čitanja ove teške i nezaboravne knjige. Autorka fenomenalno oslikava brojne detalje u ovoj opčinjavajućoj i emotivnoj priči.
Za kraj ću navesti jedan od najmoćnijih citata iz knjige: „Rat, zarobljeništvo i ugnjetavanje na svakoga utiču drugačije – a osim toga, ljudi samo mogu da pretpostave kako bi se poneli ili reagovali u tim okolnostima. Ali to ne znaju stvarno.“
Izvor: goodreads.com
Prevod: Đorđe Radusin
