Prikaz romana „Anđeosko drvo“
Pre 20 godina, Greta je doživela nesreću koja joj je izbrisala pamćenje, ali po povratku u velelepni Marčmont hol, sećanja počinju da joj se vraćaju punom snagom.
Naletevši na grob deteta u šumama kuće u kojoj je živela posle Drugog svetskog rata, nešto u Greti se budi, dok burni i tragični događaji njene i prošlosti njene ćerke i unuke pucaju pred Gretinim, ali i očima čitalaca. Greta shvata da njena ćerka nije ono što je mislila, ali i da prema zauzetom „rođaku“ koji ju je doveo do Marčmont hola gaji dublja osećanja od puke naklonosti.
Lusinda Rajli dobro je poznata beogradskoj publici. Gostovala je u Beogradu pre nekoliko godina sa svojim romanom „Kuća orhideja“ a Laguna je od tada objavila više romana i serijal „Sedam sestara“ ove autorke.
Roman „Anđeosko drvo“, Rajlijeva je najpre napisala kao Lusinda Edmons, da bi ga onda preradila u gotovo 600 stranica dugu melodramu koja obuhvata tri generacije žena i period od Drugog svetskog rata do osamdesetih godina prošlog veka.
Rajlijeva voli da piše istorijsku fikciju i u ovom romanu se oseća koliko je istraživala ratni i posleratni London ali i istoriju mentalnih bolesti.
Greta je tipičan primer žene koje bira pogrešne muškarce i pravi pogrešne izbore. Njena prelepa ćerka Česka, dete glumica koja izrasta u divu, žrtva je okolnosti van njene kontrole ali i žena koja nesvesno ponavlja majčine greške.
Opisi prelepog imanja u Velsu su oščinjavajući, kao i Londona četrdesetih i pedesetih, a priča – iako duga i pomalo linearna – lepo balansira na granici melodrame, porodične hronike i trilera.
„Ljubavni“ momenat ovde je najmanje istražen, a Rajlijeva je mnogo više pažnje posvetila životu neobičnih junakinja ovog romana, posledicama problematičnog ili „neobičnog“ detinjstva, burnim šezdesetim, filmskoj industriji Londona i Los Anđelesa, prelepom pejzažu Velsa ali i tome kako prošlost oblikuje ne samo naš pogled na svet već i odnose sa ljudima.
„Anđeosko drvo“ je prepuno drame, intriga i tenzije ali i mraka i misterije. Taman da nas podseti zašto je Lusinda Rajli jedna od najpopularnijih pisaca fikcije danas.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Naletevši na grob deteta u šumama kuće u kojoj je živela posle Drugog svetskog rata, nešto u Greti se budi, dok burni i tragični događaji njene i prošlosti njene ćerke i unuke pucaju pred Gretinim, ali i očima čitalaca. Greta shvata da njena ćerka nije ono što je mislila, ali i da prema zauzetom „rođaku“ koji ju je doveo do Marčmont hola gaji dublja osećanja od puke naklonosti.
Lusinda Rajli dobro je poznata beogradskoj publici. Gostovala je u Beogradu pre nekoliko godina sa svojim romanom „Kuća orhideja“ a Laguna je od tada objavila više romana i serijal „Sedam sestara“ ove autorke.
Roman „Anđeosko drvo“, Rajlijeva je najpre napisala kao Lusinda Edmons, da bi ga onda preradila u gotovo 600 stranica dugu melodramu koja obuhvata tri generacije žena i period od Drugog svetskog rata do osamdesetih godina prošlog veka.
Rajlijeva voli da piše istorijsku fikciju i u ovom romanu se oseća koliko je istraživala ratni i posleratni London ali i istoriju mentalnih bolesti.
Greta je tipičan primer žene koje bira pogrešne muškarce i pravi pogrešne izbore. Njena prelepa ćerka Česka, dete glumica koja izrasta u divu, žrtva je okolnosti van njene kontrole ali i žena koja nesvesno ponavlja majčine greške.
Opisi prelepog imanja u Velsu su oščinjavajući, kao i Londona četrdesetih i pedesetih, a priča – iako duga i pomalo linearna – lepo balansira na granici melodrame, porodične hronike i trilera.
„Ljubavni“ momenat ovde je najmanje istražen, a Rajlijeva je mnogo više pažnje posvetila životu neobičnih junakinja ovog romana, posledicama problematičnog ili „neobičnog“ detinjstva, burnim šezdesetim, filmskoj industriji Londona i Los Anđelesa, prelepom pejzažu Velsa ali i tome kako prošlost oblikuje ne samo naš pogled na svet već i odnose sa ljudima.
„Anđeosko drvo“ je prepuno drame, intriga i tenzije ali i mraka i misterije. Taman da nas podseti zašto je Lusinda Rajli jedna od najpopularnijih pisaca fikcije danas.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
