Prikaz romana „Anatomija jednog alibija“: Umetnost obmane, moći i sumnje
Roman „Anatomija jednog alibija“ američke autorke Ešli Elston (1973) počiva na jednostavnoj premisi: dve žene, koje naizgled nemaju gotovo ništa zajedničko, udružuju se kako bi razotkrile tajne istog muškarca. Kamilu Bejlis i Obri Prajs povezuje Ben Bejlis, Kamilin suprug, uspešan advokat za koga obe imaju razlog da veruju da krije nešto važno.
Elston od susreta ove dve žene gradi triler u kojem se pitanje krivice neprestano pomera. Kamila je umorna od suprugove kontrole i nadzora i želi da otkrije šta on zapravo radi, dok Obri veruje da Ben zna istinu o događaju koji joj je zauvek promenio život. Njihov plan deluje domišljato: Obri će se tokom dvanaest sati predstavljati kao Kamila, koristiti njen automobil, telefon i kreditne kartice, dok će prava Kamila dobiti priliku da prati muža i sazna šta krije. Ali plan se raspada gotovo istog trenutka kada Ben bude pronađen brutalno ubijen. Od tog časa više nije dovoljno otkriti istinu: obe žene moraju da dokažu da nisu ubice.
Jedna od najvećih vrednosti romana jeste način na koji autorka gradi nepoverenje. Priča je ispripovedana iz više perspektiva i kroz različite vremenske ravni, pa čitalac ne upija događaje kao jedinstvenu i pouzdanu celinu, već ih postepeno sklapa iz različitih uglova. Takva struktura omogućava da isti događaj dobija drugačije značenje u zavisnosti od toga ko ga pripoveda.
Posebno je zanimljiv kontrast između Kamile i Obri. Njihove društvene pozicije gotovo su dijametralno suprotne. Kamila ima novac, status i porodične veze, ali je privatno zarobljena u braku s čovekom koji je neprestano nadzire. Obri nema ni novac ni društveni uticaj, ali ima snažnu pokretačku snagu: potrebu da sazna istinu o smrti roditelja. Tako roman pokazuje da privilegija ne znači nužno slobodu, kao što ni siromaštvo ne znači odsustvo lične snage.
U tom smislu, „Anatomija jednog alibija“ je i roman o moći. Novac i društveni položaj omogućuju pojedincima da utiču na ljude, institucije i pravosudni sistem, pa se pitanje ko je kriv ne može sasvim odvojiti od pitanja ko ima mogućnost da oblikuje priču o krivici.
Važan element romana jeste i odnos između porodičnih tajni i „pronađene“ familije. Kamila je vezana za porodicu čije bogatstvo i uticaj imaju mračnu pozadinu, dok Obri posle smrti roditelja završava među ljudima koji joj nisu krvni srodnici, ali joj postaju neka vrsta porodice. Elston tako pokazuje različite oblike pripadanja: porodica može biti izvor zaštite, ali i kontrole, dok ljudi koje nam život slučajno donese mogu postati bliži od onih sa kojima delimo prezime.
Roman je, pre svega, pun obrta. Oni se nižu bez predaha, a autorka uspeva da istovremeno plete dve misterije: istragu Benovog ubistva i Obrinu potragu za istinom o smrti njenih roditelja. Tek kada te dve priče počnu da se ukrštaju, postaje jasno koliko su događaji iz prošlosti važni za sadašnji zločin.
Ono što „Anatomiju jednog alibija“ izdvaja iz gomile savremenih trilera nije samo mnoštvo obrta. Njena prava tema jeste pitanje koliko daleko čovek može da ode kad pokušava da zaštiti sebe, svoje bližnje ili sopstvenu verziju prošlosti. Upravo iz tih razloga pred čitaocima je vešto konstruisan triler, ali i priča o tome kako novac, moć, trauma i porodične tajne mogu da oblikuju ljudske izbore. Ešli Elston neprestano podseća čitaoca da najopasnija laž nije nužno ona koju izgovori krivac, već ona koju je dovoljno ljudi spremno da prihvati kao istinu. A kada se jednom raspadne pažljivo konstruisani alibi, ne raspada se samo odbrana jednog čoveka nego čitava mreža odnosa, interesa i tajni koja je dugo držala likove na okupu.
Autor: Domagoj Petrović
