Prikaz romana „Amfiteatar“: Prvenac od kog se iskače iz sopstvene kože

Roman „Amfiteatar“ je izuzetan književni prvenac Nataše Braun – inteligentna, sažeta i britka analiza rase, britanske istorije, kolonijalizma, ropstva, kapitalizma, mizoginije i neprestanih sitnih poniženja sa kojima se svakodnevno suočava neimenovana crnkinja jamajčanskog porekla iz radničke porodice. Učinila je sve što se od nje očekivalo kako bi se uspela do samog vrha investicionog bankarstva, a sada je na korak od ulaska u najviše društvene krugove britanskog establišmenta kroz brak sa svojim dečkom, privilegovanim belcem iz bogate porodice. Međutim, dok stiže na proslavu godišnjice njegovih roditelja, koja se održava na njihovom raskošnom seoskom imanju, umesto sreće oseća iscrpljenost. Prvi put u životu, suočena i sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, preispituje koliko je kompromisa spremna da napravi i da li bi ovaj brak mogao biti onaj jedan kompromis koji će preliti čašu.

Tokom unutrašnjeg monologa, dok sabira sve delove sebe koji su joj omogućili društveni uspon, naša junakinja raskrinkava iluzije o Britaniji kao zemlji raznolikosti, tolerancije, pravde i jednakosti. Roman razotkriva neprijatnu istinu da uspeh ne garantuje prihvatanje i da boja kože često ostaje nepremostiva granica. Svaki njen uspeh drugi tumače kao rezultat politike raznolikosti, a ne kao posledicu znanja, rada i sposobnosti. Da bi napredovala, morala je da bude neupadljiva, da ne izaziva nelagodu, da se prilagodi kulturi vladajuće klase i da nikada na sebe ne skreće pažnju. Njena potraga za nezavisnošću i sopstvenim identitetom postaje sve teža zahvaljujući eksploataciji koju doživljava na svojoj koži kao simbol različitosti, čija je cena poslušnost i stalno prilagođavanje sistemu koji je nikada neće u potpunosti prihvatiti.

Možete živeti u toj zemlji generacijama, nositi teret istorije ispunjene bolom, maltretiranjem, poniženjima i teškim radom, a ipak ostati autsajder. Uvek „onaj drugi“ – podsetnik na kolonijalnu prošlost koju mnogi idealizuju i romantizuju, brišući iz sećanja njene surove posledice. „Amfiteatar“ je kratka, prodorna i nezaboravna priča o životu jedne crnkinje i njenom usponu ka nečemu što smatra uspehom. Ovo je roman koji na momente može biti neprijatan, izazovan i bolan za čitanje, ali upravo zbog toga ostavlja snažan utisak. Nataša Braun ispisala je izuzetno promišljeno, elegantno i moćno delo koje se nameće kao jedan od najvažnijih književnih debija savremene britanske književnosti.

Izvor: Goodreads

Prevod: Laguna