Prikaz poetične slikovnice „Devojčica i meda“
„Devojčica i meda“ je priča o odrastanju i prijateljstvu.
Glavni likovi, devojčica i meda, kao dva najbolja druga, provode dosta vremena zajedno.
Meda devojčici pruža pruža sigurnost (kada je uplašena, prehlađena ili kada je vreme za spavanje), podstiče kreativnu igru (penjanje na brdo da bi dohvatili sunčeve zrake), učenje (zajedno otkrivaju moć knjiga i pitaju se čiji je mesec, tj. „ukotvljeni brodić na nebu“).
A nekada bi samo ćutali i uživali u tišini dok sneg pada nečujno i nežno.
Ali jednoga dana stvari su se promenile. Možda je u pitanju bio polazak u školu ili selidba u novi kraj, ali devojčica je pronašla nove drugare. Na tih nekoliko strane knjige (i to bez teksta, zbog čega nam izgleda još dramatičnije) mede nema, već vidimo nasmejanu devojčicu u nekim novim avanturama. Taj nagli preokret čini da sa setom pomislimo kako je jedna (divna) faza života ove devojčice završena i da toj slici nema mesta za medu, ali nije tako.
Na (tek petoj!) strani ove nove faze vidimo devojčicu kako, u društvu, na papiru crta medu i tada, uz veliko olakšanje shvatamo da ga nije nikako zaboravila!
Priča počinje zagrljajem devojčice i mede, ali je meda toliko veliki da je devojčica morala da se popne na merdevine. Sa druge strane, priča se završava ponovo njihovim zagrljajem, ali ovoga puta je devojčica velika, a meda mali. Kontrast visine devojčice i mede sa početka i kraja priče čine savršen krug ove priče i njihovog prijateljstva, uopšte.
Od prve strane nam je jasno da je meda mnogo više od igračke! Deca ovog uzrasta znaju da njihova omiljena igračka nije živa, ali veruju u nju kao da jeste i kao da bi mogla svakog momenta da progovori.
Slikovnica „Devojčica i meda“ je posvećena Vanetovoj ćerki Avi i njenom medi. Verovatno u svom okruženju poznajete makar jedan par takvih drugara ili ste to čak bili i vi nekada! (U mom slučaju bi se slikovnica zvala „Devojčica i Zmajko“.)
Kroz celu priču (a i generalno rad Vaneta Kosturanova) se prožimaju kućice, one se penju na merdevine, penju jedna na druge, sve vreme su uz glavne likove. Pogledajte njegovu čitavu seriju slika Love Street inspirisane kućama.
Vane Kosturanov je makedonski pisac i ilustrator za koga ćete najverovatnije pomisliti: „Gde je bio do sada?!“. Napisao je i ilustrovao pet slikovnica za tri godine i uspeo da ih objavi u Hrvatskoj, Srbiji, ali i uskoro u Južnoj Koreji i Nemačkoj! Za njegov romantičan stil i simbiozu teksta i ilustracije nema granica ni pasoša. On je, izgleda, sve vreme bio tu, blizu, i slikao!
Više o Vanetu, njegovoj inspiraciji, pisanju, slikanju i ostalim slikovnicama možete pročitati u intervjuu koji je dao za Lonac Slikovnica, a njegove radove pogledati na www.kosturanov.com.
Autor: Ana Torma
Izvor: lonacslikovnica.com
Glavni likovi, devojčica i meda, kao dva najbolja druga, provode dosta vremena zajedno.
Meda devojčici pruža pruža sigurnost (kada je uplašena, prehlađena ili kada je vreme za spavanje), podstiče kreativnu igru (penjanje na brdo da bi dohvatili sunčeve zrake), učenje (zajedno otkrivaju moć knjiga i pitaju se čiji je mesec, tj. „ukotvljeni brodić na nebu“).
A nekada bi samo ćutali i uživali u tišini dok sneg pada nečujno i nežno.
Ali jednoga dana stvari su se promenile. Možda je u pitanju bio polazak u školu ili selidba u novi kraj, ali devojčica je pronašla nove drugare. Na tih nekoliko strane knjige (i to bez teksta, zbog čega nam izgleda još dramatičnije) mede nema, već vidimo nasmejanu devojčicu u nekim novim avanturama. Taj nagli preokret čini da sa setom pomislimo kako je jedna (divna) faza života ove devojčice završena i da toj slici nema mesta za medu, ali nije tako.
Na (tek petoj!) strani ove nove faze vidimo devojčicu kako, u društvu, na papiru crta medu i tada, uz veliko olakšanje shvatamo da ga nije nikako zaboravila!
Priča počinje zagrljajem devojčice i mede, ali je meda toliko veliki da je devojčica morala da se popne na merdevine. Sa druge strane, priča se završava ponovo njihovim zagrljajem, ali ovoga puta je devojčica velika, a meda mali. Kontrast visine devojčice i mede sa početka i kraja priče čine savršen krug ove priče i njihovog prijateljstva, uopšte.
Od prve strane nam je jasno da je meda mnogo više od igračke! Deca ovog uzrasta znaju da njihova omiljena igračka nije živa, ali veruju u nju kao da jeste i kao da bi mogla svakog momenta da progovori.
Slikovnica „Devojčica i meda“ je posvećena Vanetovoj ćerki Avi i njenom medi. Verovatno u svom okruženju poznajete makar jedan par takvih drugara ili ste to čak bili i vi nekada! (U mom slučaju bi se slikovnica zvala „Devojčica i Zmajko“.)
Kroz celu priču (a i generalno rad Vaneta Kosturanova) se prožimaju kućice, one se penju na merdevine, penju jedna na druge, sve vreme su uz glavne likove. Pogledajte njegovu čitavu seriju slika Love Street inspirisane kućama.
Vane Kosturanov je makedonski pisac i ilustrator za koga ćete najverovatnije pomisliti: „Gde je bio do sada?!“. Napisao je i ilustrovao pet slikovnica za tri godine i uspeo da ih objavi u Hrvatskoj, Srbiji, ali i uskoro u Južnoj Koreji i Nemačkoj! Za njegov romantičan stil i simbiozu teksta i ilustracije nema granica ni pasoša. On je, izgleda, sve vreme bio tu, blizu, i slikao!
Više o Vanetu, njegovoj inspiraciji, pisanju, slikanju i ostalim slikovnicama možete pročitati u intervjuu koji je dao za Lonac Slikovnica, a njegove radove pogledati na www.kosturanov.com.
Autor: Ana Torma
Izvor: lonacslikovnica.com
