Prikaz neposlušne „Džejn Ejr“
Neke knjige su toliko poznate da deluje suvišno pisati prikaz za njih, ali uvek je lepo posmatrati klasičnu knjigu na svež način. Ovo važi i za „Džejn Ejr“, roman koji nastavlja da privlači nove generacije čitalaca, koji ga doživljavaju drugačije od onih izvornih, ali zato teme ostaju bitne, a priča pitka. Lako je pojmiti zašto popularnost „Džejn Ejr“ ne jenjava.
Glavna junakinja je razborita, principijelna žena, čije je odrastanje bilo teško, bez ljubavi i nežnosti, dok kroz roman pratimo njenu potragu za mestom gde će se skrasiti i pronaći mir.
Roditelji Džejn Ejr su preminuli kada je bila mala i poslata je da živi sa rođacima. U maniru fiktivnih maćeha, njena ujna, a i rođaci, loše se ophode prema njoj.
Mogućnost za beg od surovog života se javlja kada je pošalju u internat, gde će doživeti raznorazna iskustva, od striktne discipline u vidu školske rutine i okrutnog direktora, do uzbudljive naklonosti novostečenih prijatelja – što je za nju novitet.
Godinama nakon đačkih, a zatim i učiteljskih dana, kada pronađe sreću i svrhu, ona ipak odlučuje da upozna beli svet, te se zapošljava kao guvernanta jednoj devojčici. Tu upoznaje gospodina Ročestera. Verovatno mali broj čitalaca nije upoznat sa ljubavnom pričom između Džejn i gospodina Ročestera, koja je postala integralni deo popularne kulture, muzike, filma i književnosti, i premda pred kraj knjige sledi šok koji mnoge neće iznenaditi, ipak ne želim ništa dalje da otkrivam.
Vrlo je zanimljivo čitati knjigu koja je napisana tako davno, ali čija junakinja uopšte nije poslušna, kakvim su žene uglavnom prikazivane u književnosti jer je u to vreme bilo društveno prihvatljivo. Međutim, neki delovi knjige možda neće leći savremenim feministkinjama, naročito Džejnino snažno uverenje o važnosti ženske skromnosti, kao i neki postupci gospodina Ročestera.
Cenim što priča naglašava Džejnino unutrašnje biće, umesto njenog spoljašnjeg izgleda – jer je postojala (i postoji) tendencija pisaca da stvore prelepe ženske likove, često kao moralnu lekciju ženama. Umesto toga, Džejnin izgled nije pokretačka snaga knjige; to su njena marljivost, dobrota i osećaj za pravdu.
„Džejn Ejr“ ipak naposletku ostaje opčinjavajuća knjiga o ljubavi i nadi, o mladoj ženi koja se izborila sa teškoćama kako bi pronašla svoje mesto u svetu. Roman je dovoljno primamljiv i dirljiv za savremene čitaoce koji moraju da istraju u pronalaženju jezičkog ritma, koji na početku može da bude težak.
Šarlota Bronte pokazuje nežnu iskrenost, ali i čvrstu odlučnost i osećaj moralnosti kome je teško odoleti. Nema sumnje da upravo zato „Džejn Ejr“ istrajava kao jedan od najvoljenijih klasika.
Autor: Fler Morison
Izvor: readability.com.au
Prevod: Đorđe Radusin
