Prikaz mladih kritičara: „Od i Ledeni Divovi“
Ova knjiga je kao slikovnica za stariju decu, jer u njoj vas prvo očaraju živopisne i magične ilustracije protkane srebrnim sjajem, pa tek onda poželite da zaronite u samu priču. I dok vam na početku nije baš sve jasno, jer možda, kao i ja, ne znate puno o nordijskoj mitologiji, na kraju knjige vas ona toliko zainteresuje da prosto poželite još.
Zato vam neću sve otkriti, ali ću vam reći da se od nordijskih božanstava ovde pojavljuju: Odin – gospodar Asa (bogova), Tor – bog groma i bitke, Loki – bog podvale i Freja – boginja ljubavi. Svi oni su dobro maskirani, a da se vrate u svoja prvobitna obličja, pomaže im jedan običan dečak po imenu Od. Njegovo ime znači „vrh oštrice“ i to bi po verovanju trebalo da mu donese sreću u životu, ali pošto mu je otac poginuo dok su Vikinzi plovili morem, seljani misle da je čudan, jer se stalno osmehuje, majka mu se preudala, a sekirom je smrskao deo svoje noge u pokušaju da obori drvo, čini se da baš i nije srećne ruke. Zbog svega toga i zime koja „se nije dala, poput invalida što odbija da umre“, Od odlučuje da se povuče u očevu kolibu i potraži utehu u šumi. Jednog jutra ga budi grebuckanje lisice, koja ga zatim, uz pratnju orla, vodi do zarobljenog medveda. Od nesebično spasava medveda i postaje prijatelj sa sve tri životinje, ne sluteći da će time započeti avanturu koja će mu promeniti čitav život…
Jedino što me je razočaralo u ovoj knjizi je to što se Od nadmetao samo sa jednim divom, a ne sa više njih, kao što sam očekivala po naslovu, pa mi se čini da bi se meni više svidela Torova verzija gde je bilo najmanje tuce ledenih divova.
Bez obzira na to, dopada mi se što uz Oda učimo o ljubavi, suštini života, mudrosti i nadmudrivanju. Verujemo da dobro uvek pobeđuje i da se čuda dešavaju. Saznajemo da „magija znači pustiti da sve stvari i bića rade ono što žele da rade, ili da budu ono što žele da budu“, kao i da „mudar čovek zna kad da ćuti. Samo budala govori sve što zna.“ I kroz celu knjigu, zajedno sa Odom rastemo, da bismo na kraju postali veliki ljudi.
Autor: Inga, 10 godina
Zato vam neću sve otkriti, ali ću vam reći da se od nordijskih božanstava ovde pojavljuju: Odin – gospodar Asa (bogova), Tor – bog groma i bitke, Loki – bog podvale i Freja – boginja ljubavi. Svi oni su dobro maskirani, a da se vrate u svoja prvobitna obličja, pomaže im jedan običan dečak po imenu Od. Njegovo ime znači „vrh oštrice“ i to bi po verovanju trebalo da mu donese sreću u životu, ali pošto mu je otac poginuo dok su Vikinzi plovili morem, seljani misle da je čudan, jer se stalno osmehuje, majka mu se preudala, a sekirom je smrskao deo svoje noge u pokušaju da obori drvo, čini se da baš i nije srećne ruke. Zbog svega toga i zime koja „se nije dala, poput invalida što odbija da umre“, Od odlučuje da se povuče u očevu kolibu i potraži utehu u šumi. Jednog jutra ga budi grebuckanje lisice, koja ga zatim, uz pratnju orla, vodi do zarobljenog medveda. Od nesebično spasava medveda i postaje prijatelj sa sve tri životinje, ne sluteći da će time započeti avanturu koja će mu promeniti čitav život…
Jedino što me je razočaralo u ovoj knjizi je to što se Od nadmetao samo sa jednim divom, a ne sa više njih, kao što sam očekivala po naslovu, pa mi se čini da bi se meni više svidela Torova verzija gde je bilo najmanje tuce ledenih divova.
Bez obzira na to, dopada mi se što uz Oda učimo o ljubavi, suštini života, mudrosti i nadmudrivanju. Verujemo da dobro uvek pobeđuje i da se čuda dešavaju. Saznajemo da „magija znači pustiti da sve stvari i bića rade ono što žele da rade, ili da budu ono što žele da budu“, kao i da „mudar čovek zna kad da ćuti. Samo budala govori sve što zna.“ I kroz celu knjigu, zajedno sa Odom rastemo, da bismo na kraju postali veliki ljudi.
Autor: Inga, 10 godina
