Prikaz mladih kritičara: „Kradljivac luridijuma“
„Luridijum je jedna vrsta metala. Tačnije, pametni metal, to jest – metal koji može sam da razmišlja.
Sastoji se od minijaturnih računara veličine atoma i može se programirati da menja oblik i postane bilo šta. Kao nekakav tečni kompjuter koji sam razmišlja. Može da oponaša bilo šta – čak i ljudski mozak.
Luridijum je najopasnija i najčudesnija tehnologija na svetu. Ako dopadne u pogrešne ruke…“
Vilijam Venton je dvanaestogodišnji dečak koji ima dar da dešifruje i najkomplikovanije zagonetke, ali pssst… to je tajna. Njegova porodica živi naizgled običnim životom, mada se on oduvek pitao zašto su se iz Londona preselili u Norvešku i uzeli lažno prezime, šta se dogodilo u misterioznoj saobraćajnoj nesreći kada je on bio sasvim mali i gde je, pre osam godina, nestao njegov deda Tobajas Venton.
Jednog dana, kada sa školom ode na izložbu najteže zagonetke na svetu – Nemogućnost, iako zna da mu je to zabranjeno, Vilijam je rešava i ceo svet saznaje za njega. Zbog toga ga odvode na Institut za posthumana istraživanja, gde će na neko vreme biti bezbedan… a možda i ne?!
Na Institutu upoznaje bibliotekara Gofmana Frica, profesora sa mehaničkim brkovima Bendžamina Slapertona i profesorku kosmologije Margo, saznaje ko je ozloglašeni Ejbraham Teli i otkriva da mu je deda jedan od najboljih kriptologa svih vremena, kao i jedan od osnivača Instituta. Takođe se sreće sa kandidatima koji su buduća generacija kriptologa, a među njima se nalazi i Iscija, jedini prijatelj kome će moći da veruje.
Neću vam reći šta se dalje desilo, ali verujte mi da ako pročitate ovu knjigu, znakove na kojima piše NE GAZI TRAVU, više nikada nećete posmatrati isto!
Najzanimljivije mi je bilo da čitam o robotima, jer zamislite da umesto ključa za vrata imate vratobota koji osim što sam otključava i zaključava vrata, može i da razgovara sa vama i pravi vam društvo. Tu su i penjobot, koji se penje i silazi niz stepenice, sedobot, koji samo sedi i njiše nogama, i svađobot, koji je programiran da se svađa sa ljudima, breca se na njih i čini ih nesrećnim.
Ova knjiga me je podsetila na knjige o Hariju Poteru, ali dok je kod „Harija Potera“ glavna tema magija, ovde je to nauka i ono što mi se najviše dopalo je to što bi ljudi, razvijanjem tehnologije i veštačke inteligencije, u budućnosti zaista mogli da naprave ovakav Institut.
Zato ćete se, nakon čitanja ove knjige, sigurno zapitati kako bi bilo da imate svoju vlastitu sferu, da možete da jedete sintetičku hranu i da šetate kibernetičkom baštom. Pa, ako ste dovoljno posebni i pametni da postanete jedan od kandidata za Institut, možda vam se to i ostvari. Do tada, uživajte u avanturama Vilijama Ventona, jer on je sve to i mnogo više…
Autor: Inga, 10 godina
