Prikaz mladih kritičara: „Bila jednom jedna... Crvena“
Nastavak knjige „Bila jednom jedna... Pepeljasta“, pozdravlja se sa nekim starim likovima i javlja se nekim novim.
Kroz ovu knjigu, za razliku od prve, prate nas dva glavna lika; Pep, kiborg-Lunar-devojka iz prvog dela i Skarlet, devojka iz Francuskog gradića-sela Rje. S njih dve su se igrom slučaja našla dva lika koji im pomažu u svojim „misijama“: Karsvel Torn, osuđenik zbog krađe, pokušaja krađe i sličnih sitnica i Vuk, kako ga zovu u uličnim borbama. Iz prethodnog dela, tu su i kraljica Levana, kraljica Lune (Meseca) i car Kaj, car Komonvelta i veoma zbunjen mladić.
Kako bih razjasnila termin „misija“, koji sam spomenula gore, otkriću i deo onog što se dešava u knjizi. Pep je zauzeta bežanjem iz zatvora i pokušavanjem da pobegne u Afriku s kraja prvog dela, dok je Skarlet obuzeta pronalaženjem svoje otete bake. Dok to rade, upoznaju Karsvela Torna (Pep) i Vuka (Skarlet) i jedna drugu. Pep je trenutno najtraženiji begunac u Komonveltu, možda čak i na svetu. Ne mogu da zamislim kako bi neko to podneo, a ne šesnaestogodišnjakinja. Valjda će uspeti da pobedi Levanu. Valjda.
Ova knjiga sadrži par drugih knjiga, ne bukvalno naravno, neće biti još 4 knjižice spakovane u ovu. Svaki deo knjige sadrži rečenicu iz poznate priče „Crvenkapa“, kao što je u prvom delu bilo za priču „Pepeljuga“. Pomislila sam da ove rečenice imaju veze sa radnjom u tom delu, ali moj mozak nema dovoljan kapacitet da to razume. Ili možda nema veze i ja previše analiziram sve, kao i inače. Ko zna.
Sećam se da sam mislila da ljudi lažu kada govore da pročitaju knjigu od 400 strana za 4 dana, ali evo mene, koja sam isto to uradila. Malo čudno, eh?
Autor: Tisa, 12 godina
