Prikaz mladih kritičara: „Barbara, Kata i dva čuda jedna“
Ova knjiga spaja staro i novo, tradiciju i inovaciju, ali i ljubav i prijateljstvo. Uz stare, narodne priče baka Kate i nove, uzbudljive priče unuke Kate, sve začinjenom smešnim komentarima guske Barbare, ove priče su savršene za čitanje u svako doba dana.
Kroz priču nas direktno prate baka Kata, koja živi na salašu, njena ljubimica guska Barbara i „zlatno babino unuče“, Kata. Baka i Barbara se spremaju da Kati pričaju priče, vodeći nas kroz stare, narodne priče koje su slušali naši roditelji, bake i deke, prabake i pradeke i tako u nedogled. Sa druge strane, Kata nam priča svoje dogodovštine koje su pomnalo i povezane sa pričama baka Kate, no o tome ćemo kasnije.
Velika bliskost naše tri glavne junakinje vidi se u celoj knjizi. Na primer, kada baka Kata i Barbara pričaju o tome kako unuka Kata zaslužuje najbolje od najboljih priča ili kako Kata hoće Barbari da napravi najbolji kolaž kako bi je iznenadila. A sad o povezanosti priča: baka Kata je pričala priču „Svetu se ne može ugoditi“, u kojoj su ljudi stalno prigovarali čoveku i njegovom sinu kako su putovali na ili sa magarcem. U Katinoj situaciji svako joj prigovara o tome kako joj zvoni telefon, a Barbari kako ne može da se odluči kod koga će ići (ćurke Sofije ili patke Angeline) jer, kod koga god da ode, neko će prigovarati i neće im odgovarati. U još jednoj priči baka Kate, o čoveku koji hoće najmuža za svoju ćerku, Kata mora da bude naj svojim roditeljima, tj. da ima petice u školi, da ide na džez balet, džijudžicu, tenis i da bude u svemu tome najbolja. Malo mnogo obaveza, eh?
Knjiga je namenjena za decu od 9+ godina, mada ja mogu da vam kažem da, ako preskočite prvu priču baka Kate, „Ples sa đavolima“, verovatno mogu i mlađa deca. Zašto? Pa, radi se o tome kako devojka ide po žeravicu za vatru, zatiče đavole koji je pozvaju da igra sa njima, te kako se ova požali da nema lepu haljinu, kecelju, maramu i slično, to se odmah pojavi na njoj. Kad dođe ponoć, đavoli se razbeže, a sutradan kad dovede sestru, desi se nešto... Ne baš srećno za kraj. U suštini, ako se preskoči treće poglavlje, može da se priča i deci koja imaju manje od 9 godina. Jej!
Ova knjiga je savršen spoj starog i novog, koja pomaže deci da saznaju za stare priče svojih predaka, uz komičnu energiju. Takođe, sve ilustracije je crtao desetogodišnji Leo, kako bi Katina pisma izgledala još realnije. Mogu da kažem, uspelo je!
Autor: Tisa, 12 godina
