Iako se vodi kao memoari, Brajsonov nastavak knjige „Kratka istorija bezmalo svačega“ je to u najširem mogućem smislu reči. Naravno, ispunjena je Brajsonovim sećanjima na De Mojn, Ajovu i detinjstvo. Ali nam takođe daje uvid u teritoriju gde je nostalgija za mladošću prožeta komičnom hiperbolom: „tokom pedesetih su sve patike imale osamdesetak rupica za pertle, a i same pertle bile su dugačke po pet metara“, nije važno što  su sve igračke bile bedne, dečaci su se zabavljali tako što su se gađali upaljenim šibicama; a štamparski papir je divno mirisao. Mali Grom iz naslova je malo više od nestašnog deteta i šaljivih opisa, to je Brajsonova slika sebe koji napada „morone“ koji utiču na opstanak svakog deteta. Sa druge strane, on nudi sjajnu istoriju pop decenije, koja dobro funkcioniše kada se raspravlja o kulturi tinejdžera ili hladnom ratu, ali ne uspeva u pokušaju da se pozabavi pokretom za građanska prava. Ponekad samo želi da se priseti svojih omiljenih televizijskih emisija ili knjiga. Knjiga je vredna zbog Brajsonove neverovatne snage ličnosti, a kada imate ličnost poput njegove, onda je to više nego dovoljno.

Izvor: publishersweekly.com
Prevod: Miloš Vulikić