Prikaz mange „Alisa u Ničijoj zemlji 5“: Kada igre više nisu najstrašniji deo priče
Postoji trenutak u svakoj survival priči kada shvatite da pravila više nisu važna koliko ljudi koji ih igraju. Alisa u Ničijoj zemlji je od početka možda bila manga o preživljavanju, psihološkim igrama i ljudskoj prirodi pod pritiskom, ali peti deo pravi značajan zaokret. Nakon haosa na Plaži i krvave igre Veštica (10 herc), u 4. dvobroju, Haro Aso ne pokušava da podigne tenziju samo većim brojem mrtvih ili brutalnijim pravilima. Umesto toga, uvodi novu fazu igara koja deluje mnogo opasnije upravo zato što postaje inteligentnija.
Igrači sada ulaze u svet karata sa slikama. A ako smo nešto naučili o Nedođiji, to je da što su kartice veće (jače), to su i ulozi kao i posledice pogubnije za učesnike. A to znači da je za naše junake ostalo malo prostora za improvizaciju.
U ovom dvobroju fokus pada na igru Osmoza, upoznavanje Kralja tref, povratak Niragija i dve odlične sporedne priče koje dodatno šire svet Ničije zemlje i pružaju nam uvid u prošlost određenih likova. Ovaj deo posebno je zanimljiv zbog činjenice da manga prvi put ozbiljno usporava tempo kako bi bolje istražila psihologiju likova. I upravo zbog toga „Alisa u Ničijoj zemlji 5“ možda nije najeksplozivniji deo serijala, ali jeste jedan od najzanimljivijih. Ako volite psihološke mange kao što je Liar Game ili Doubt, velika je šansa da će vam upravo ovaj deo biti jedan od omiljenih.
Novi nivo igara: Šta znače karte sa slikama?
Nakon rešavanja igre Veštica i pada Plaže preživeli igrači konačno dolaze do odgovora koji su čekali, ali umesto izlaza iz Ničije zemlje, dobijaju novu rundu igara. I to ima logike. Ako već skupljaju karte, logično je da su im potrebne sve da bi sakupili špil. Ovoga puta u pitanju su karte sa slikama. U svetu Alise u Ničijoj zemlji to praktično znači prelazak sa „običnih“ smrtonosnih izazova na igre koje vode ljudi dovoljno sposobni da postanu kraljevi, dame i žandari. Samim tim, ulozi postaju daleko veći.
Haro Aso ovde pravi odličan potez jer uspeva da promeni dinamiku priče bez osećaja ponavljanja. Nakon četiri dela lako je moglo da se desi da formula počne da deluje predvidivo, ali novi nivo igara donosi potpuno drugačiju energiju. Sve deluje organizovanije, sofisticiranije i mnogo zlokobnije. Što je posebno vidljivo u igri Osmoza.
Osmoza: Jedna od najnapetijih igara do sada
Igra Osmoza funkcioniše kao kombinacija fizičke izdržljivosti, timskog rada i psihološkog pritiska. Arisu, Usagi, Kuina i Tata moraju da sarađuju kako bi osvojili novu kartu, ali problem nastaje onog trenutka kada im se pridruži peti član tima – Niragi. I kako bi ušli u ovu arenu, moraju s njim da sarađuju. To je verovatno najbolja odluka koju je Haro Aso mogao da donese. Niragi nije samo opasan. On je haotičan i unosi nemir u grupu koja se međusobno dobro poznaje i slaže.
Nakon događaja na Plaži pojavljuje se sav u opekotinama i zavojima, ali takvo stanje nimalo nije ublažilo njegovu nasilnu prirodu. Naprotiv, deluje još nestabilnije nego ranije. Njegova potreba za nasiljem, provokacijom i manipulacijom konstantno utiče na grupu. A najveći problem sa Niragijem nije to što je zao. Problem je u tome što je potpuno nepredvidiv. I više niko ne može u ovom trenutku da kaže da je siguran da Niragi želi da preživi. Neizvesnost u vezi sa njim daje ogromnu tenziju svakoj sceni u kojoj se pojavljuje. Dok drugi pokušavaju da razmišljaju strateški i prežive, on se zabavlja uprkos velikom bolu. Neki poriv mu ne daje mira i kao da je spreman da i sam umre samo ako bi to značilo da će Arisu i drugi patiti. Sve to ga čini možda i najstrašnijim tipom protivnika u ovom univerzumu iako se u igri susreću sa hladnokrvnim, proračunatim i sposobnim protivnicima koji žele da prežive.
Kralj tref: Filozof usred haosa
Jedno od najvećih iznenađenja ovog dela nesumnjivo je Kralj tref. Na prvi pogled deluje apsurdno zbog načina na koji se pojavljuje – potpuno je nag. Ali kada Arisu pređe preko njegove pojave, shvata da je smiren u odnosu na ostatak sveta Ničije zemlje. Govori kroz metafore, filozofira i često deluje kao da vodi razgovore koji imaju dublje značenje od same igre. Mi, čitaoci, zaintrigirani smo koliko i sam Arisu.
Želimo da saznamo kako je tamo dospeo, kako je postao Kralj tref. Tome doprinosi i činjenica da su njegovi sledbenici prijatelji i da su mu vrlo odani. Upravo zbog toga ostavlja snažan utisak. Njegove interakcije sa našim akterima spadaju među najzanimljivije dijaloge u ovom delu mange. Za razliku od mnogih antagonista koji pokušavaju da dominiraju silom, Kralj tref igra mnogo sofisticiraniju igru. On testira način razmišljanja ljudi. Njegova prisutnost menja ton mange. Prvi put igre ne deluju samo kao izazovi za preživljavanje, već kao svojevrsni eksperimenti nad ljudskom prirodom, a to daje ovom serijalu dodatnu dubinu.
Ćišija i karta 6 karo: Savršen intermeco glavne priče
Jedna od stvari koje Haro Aso radi izuzetno dobro jesu kratke sporedne priče koje služe kao predah od glavne radnje, ali istovremeno nam pružaju bolji uvid u to kakvi su njegovi likovi. Poglavlje sa kartom 6 karo i partijom blekdžeka sa omčama oko vrata odličan je primer toga.
Na papiru koncept zvuči gotovo apsurdno. Ali posredi je kombinacija psihološkog pritiska i hladne kalkulacije koja savršeno odgovara Ćišiji. Igrači koriste matematiku, statistiku, ali se koriste i trikovima i manipulacijom.
Ćišija je fascinantan i jedan od najzanimljivijih likova jer nikada ne reaguje impulsivno. Dok većina u stresnim situacijama pokazuje emocije, paniku ili agresiju, on ostaje sabran gotovo do neprijatnog nivoa. Uvek izgleda kao da je barem tri koraka ispred svih. A u ovoj igri posebno dolazi do izražaja njegova sposobnost posmatranja. Ako neko ima poker face, ima ga Ćišija, a njegova pribranost mu je bez sumnje u ovoj igri pomogla.
Vrlo brzo primećuje da jedan od učesnika vara i gotovo momentalno počinje da analizira situaciju. Ne izdvaja ga samo inteligencija, već spremnost da rizikuje onda kada svi drugi pokušavaju da igraju sigurno. Ipak, Ćišija nikada ne deluje kao tipičan genijalac kakvi često postoje u survival mangama, a njegove pobede ne deluju nemoguće. Haro Aso vrlo pažljivo prikazuje njegov proces razmišljanja, zbog čega čitalac može da prati način na koji dolazi do zaključaka. To je još jedan od razloga zbog kojih su igre u Alisi u Ničijoj zemlji toliko zarazne za čitanje.
Akane Heja i sedmica pik: Priča o opstanku koja podseća na Laru Kroft
Druga sporedna priča uvodi Akane Heju kroz igru sedmica pik – i verovatno je jedna od najbrutalnijih kratkih priča do sada. Da, ovo je deo gde ljudi doslovno budu skuvani. I ovo je njen prvi dan. Ali najzanimljiviji deo nije sama brutalnost igre nego sama Akane.
Kroz flešbekove iz njenog života pre dolaska u Ničiju zemlju vidimo osobu koja deluje potpuno drugačije od žene koju upoznajemo tokom igre. Vidimo i naznake da joj iza te mean girl fasade i devojke koja izgleda samouvereno nedostaje majka i da je vrlo uplašena.
Manga veoma dobro prikazuje kako ekstremne situacije menjaju ljude. Kod nekih izvuku ono najgore. Kod drugih ono najbolje. Akane pripada ovoj drugoj grupi. Iako situacija deluje potpuno bezizlazno, ona pokazuje neverovatnu želju za životom, snalažljivost i hrabrost. Način na koji koristi okolnosti oko sebe kako bi preživela podseća na akcione avanturističke heroine poput Lare Kroft. Posebno zanimljivo jeste to što njen razvoj ne deluje nerealno brz. Autor ostavlja dovoljno prostora da vidimo kako trauma, strah i očaj postepeno oblikuju osobu koja je spremna da uradi sve kako bi opstala. Do kraja poglavlja Akane više nema gotovo ništa zajedničko sa devojkom iz stvarnog sveta. Fascinantno je kako je izgledala prvog dana, a kako izgleda na kraju.
Mnogo više od survival mange
Na početku serijala lako je pomisliti da je u pitanju još jedna death game manga. Međutim, peti deo vrlo jasno pokazuje zašto je ovaj serijal opstao kao jedan od najpopularnijih modernih survival naslova.
Igre jesu važne, ali ljudi priču čine interesantnom i vrednom naše pažnje. Zamka i kamen spoticanja mnogih survival mangi jeste to što konstantno pokušavaju da budu ekstremnije, krvoločnije i brutalnije. Ovaj serijal, naravno, ima i takvih igara ali mi se dopada što je Aso razumeo da nam je ponekad, kao čitaocima, potreban i predah, iako duboko u sebi osećamo da je sve to samo uvertira za nešto pogubnije. Verovatno mi se zato sporedne priče toliko i dopadaju – ne usporavaju celu priču nego joj daju novu dimenziju i težinu.
Kada upoznamo likove, njihove strahove, motive i način razmišljanja, svaka sledeća igra automatski postaje napetija jer postoji emocionalni ulog. Briljantan potez autora!
Nedođija nikada nije delovala jezivije
Kako serijal odmiče, ilustracije postaju sve detaljnije i atmosferičnije. Posebno su upečatljive scene u kojima Haro Aso koristi prazne gradske pejzaže Ničije zemlje. Taj osećaj napuštenog Tokija i dalje je jedan od najjačih vizuelnih elemenata cele mange. U ovom delu posebno dolazi do izražaja kontrast između filozofskih razgovora i brutalnosti igara. Jedan kadar može biti potpuno tih i introspektivan. Već sledeći groteskan. I upravo ta promena ritma održava konstantnu napetost.
Da li je peti deo najbolji do sada?
Možda ne po količini akcije. Ali po razvoju likova i širenju sveta verovatno jeste. Ovaj deo funkcioniše kao odlična tranzicija između prve i druge faze priče. Upoznajemo nove tipove igara, nove protivnike i likove koji će očigledno imati mnogo veću ulogu kasnije. Oseti se da su ulozi veći i da će sve šta se dešava od ovog trenutka do završetka imati neverovatne posledice po Arisua i njegove prijatelje, ali i na čitaoce.
Najvažnije od svega jeste što manga uspeva da zadrži osećaj neizvesnosti. I dalje nemamo osećaj sigurnosti. Niko nije bezbedan. Ne možemo da kažemo ni za jednog od likova da je potpuno dobar. Uzgred… i dalje ne znamo šta je tačno Ničija zemlja. U čemu je nabrutalnija snaga ovog serijala.
Peti deo Alise u Ničijoj zemlji možda ne donosi haotičnu energiju Plaže, ali to nije slabost ovog dvobroja. Osmoza je jedna od najnapetijih igara do sada upravo zbog dinamike među igračima, Niragi je i dalje apsolutni agent haosa, Kralj tref unosi filozofsku dimenziju u priču, a sporedna poglavlja sa Ćišijom i Akane Hejom pokazuju koliko je Haro Aso zaista dobar u pisanju kompleksnih likova.
Da li je ovo priča o igri u nekom nama nepoznatom univerzumu, zagrobnom životu ili nekoj neotkrivenoj dimenziji? Da li je ovo priča o borbi koja se odvija u svima nama kada smo saterani u ćošak i moramo da biramo opstanak ili moralna načela? Ostaje da vidimo u narednim brojevima.
Autor: Tamara Stanojčić
Izvor: knjigolija.org
