Prikaz manga serijala „Sani“: Dirljiva i introspektivna priča
U Laguninoj ediciji StarWay dostupna je nova manga – čini se da su biblioteku podesili na red fantastike, red japanskog stripa. Takva konstelacija je sasvim ispravna, nezanemarivanje nijednog dela ponude daje širinu i pokazuje poštovanje spram konzumenta. Inače, opet je u pitanju skup autor, kog mogu da priušte tek dva-tri izdavača u Srbiji. Evidentan je trud da dobijemo sve naslove koji prezentuju svaku sitnicu toga zbog čega su mange popularne, zbog čega je fantastika u trendu. Normalno, kao i svi ostali, imali bismo pregršt želja, ali razumemo ograničenja i uočavamo borbu da se prevaziđe preko svih međa.
Interesantno je što je na neki način ovo reklamožderska manga – naime, automobil u priči je Nisan i kompanija Reno-Nisan je podržala strip. To svakako nije besplatna propaganda, a ne utiče na priču, zapravo je pronađen način da veliki automobilski konglomerat podrži devetu umetnost. Sitnica koja menja sudbinu i daje šansu za slavu. Trebalo bi mnogi da se ugledaju na ovaj obostrano koristan dil. Voleli bismo da vidimo slične saradnje i kod nas ali, po svemu znanom, još pogača moramo pojesti za prelazak na taj nivo svesti. Mašta iz Sanija može svašta, pa je tako i nama dozvoljeno sanjariti.
Taijo Macumoto, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih mangaka, rođen je 1967. godine u Tokiju. Iako je kao mlad bio inspirisan evropskim stripovima, posebno Mebijusovim radovima, uspešno je razvio sopstveni prepoznatljivi stil koji odskače od tradicionalne manga estetike. Njegovi radovi govore o prijateljstvu, porodičnim odnosima, odrastanju i unutrašnjim sukobima, dok su mu likovi kompleksni i višeslojni. Proslavio se serijama Tekkonkinkreet i Ping Pong. Takođe je poznat po radu na mangama Blue Spring i No. 5. Dela mu balansiraju između realizma i fantazije, a umetnički izraz karakterišu fluidne linije, eksperimentalna kompozicija i snažna emocionalna nota. Smatra se jednim od velikana moderne mange, sa globalnom publikom koja ceni njegove univerzalne priče koje odišu humanošću.
Dirljiva i introspektivna priča, koja se fokusira na život stanovnika doma za nezbrinutu decu, pokazuje njihove snove, strahove, borbe i nade dok pokušavaju da se nose sa napuštenošću i pronalaženju načina da se povežu sa svetom oko sebe. Centralni simbol pripovesti je stari, zapušteni automobil marke Sani 1200, parkiran u dvorištu sirotišta. Automobil je utočište za decu, mesto gde mogu da se izmeste iz stvarnosti i maštaju o boljoj budućnosti. Svako dete ima jedinstven karakter: neko se bori sa odbačenošću od roditelja, neko pokušava da pronađe sopstveni identitet, dok drugi teže sreći i prihvatanju. Kroz niz emotivnih epizoda, serijal osvetljava unutrašnji svet protagonista, prikazujući kako se bore sa gubitkom, ali i kako pronalaze utehu jedni u drugima.
Autor koristi jedinstveni vizualni stil kako bi oživeo priče, istovremeno balansirajući između realnosti i poetike. Ova manga nije isključivo prikaz sirotišta, već i empatije, to jest slike kako čak i u najtežim okolnostima mogu postojati trenuci nade. Serijal spada u one što kazuju o svakodnevici i mogu biti naturalistički nastrojeni u književnosti: narativna tehnika u kojoj se prikazuje naizgled proizvoljan sled događaja, bez razvoja radnje, sukoba i ekspozicije, i s otvorenim krajem. Stoga, čitaocima može biti neatraktivno, ali poseduje ogromnu umetničku vrednost. Urednik, skupa sa prevodiocem Matejom Matićem, učinio je enorman doprinos priči, time što u svakoj prilici koju su dobili čine dijaloge zabavnim. Da biste shvatili koliko moćan posao je obavljen, treba da znate da je ovo tragična pripovest gde samo život može pronaći smeh.
Serijal je za ozbiljne manga fanove, zahteva poprilično predznanje o Japanu da biste se našli u koži junaka. To koliko je mana, toliko je pokazatelj rasta scene. Veoma smo srećni zbog toga i podržavamo Laguninu stazu objavljivanja mangi poznatih stvaralaca koje su donekle andergraund. Na kraju krajeva, bitno je imanje izbora, a naš je već toliki da smo u prilici da budemo probirači. Da bi se takav trend nastavio, mora se biti potrošač, to jest moramo smanjiti broj godina u kojim su lageri puni tiraža. Kupite ovaj serijal da bi novi bio najavljen, vreme je da porastemo i kao publika.
Autor: Kristijan Šarac
Izvor: Autostoperski vodič kroz fantastiku
Taijo Macumoto, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih mangaka, rođen je 1967. godine u Tokiju. Iako je kao mlad bio inspirisan evropskim stripovima, posebno Mebijusovim radovima, uspešno je razvio sopstveni prepoznatljivi stil koji odskače od tradicionalne manga estetike. Njegovi radovi govore o prijateljstvu, porodičnim odnosima, odrastanju i unutrašnjim sukobima, dok su mu likovi kompleksni i višeslojni. Proslavio se serijama Tekkonkinkreet i Ping Pong. Takođe je poznat po radu na mangama Blue Spring i No. 5. Dela mu balansiraju između realizma i fantazije, a umetnički izraz karakterišu fluidne linije, eksperimentalna kompozicija i snažna emocionalna nota. Smatra se jednim od velikana moderne mange, sa globalnom publikom koja ceni njegove univerzalne priče koje odišu humanošću.
Dirljiva i introspektivna priča, koja se fokusira na život stanovnika doma za nezbrinutu decu, pokazuje njihove snove, strahove, borbe i nade dok pokušavaju da se nose sa napuštenošću i pronalaženju načina da se povežu sa svetom oko sebe. Centralni simbol pripovesti je stari, zapušteni automobil marke Sani 1200, parkiran u dvorištu sirotišta. Automobil je utočište za decu, mesto gde mogu da se izmeste iz stvarnosti i maštaju o boljoj budućnosti. Svako dete ima jedinstven karakter: neko se bori sa odbačenošću od roditelja, neko pokušava da pronađe sopstveni identitet, dok drugi teže sreći i prihvatanju. Kroz niz emotivnih epizoda, serijal osvetljava unutrašnji svet protagonista, prikazujući kako se bore sa gubitkom, ali i kako pronalaze utehu jedni u drugima.
Autor koristi jedinstveni vizualni stil kako bi oživeo priče, istovremeno balansirajući između realnosti i poetike. Ova manga nije isključivo prikaz sirotišta, već i empatije, to jest slike kako čak i u najtežim okolnostima mogu postojati trenuci nade. Serijal spada u one što kazuju o svakodnevici i mogu biti naturalistički nastrojeni u književnosti: narativna tehnika u kojoj se prikazuje naizgled proizvoljan sled događaja, bez razvoja radnje, sukoba i ekspozicije, i s otvorenim krajem. Stoga, čitaocima može biti neatraktivno, ali poseduje ogromnu umetničku vrednost. Urednik, skupa sa prevodiocem Matejom Matićem, učinio je enorman doprinos priči, time što u svakoj prilici koju su dobili čine dijaloge zabavnim. Da biste shvatili koliko moćan posao je obavljen, treba da znate da je ovo tragična pripovest gde samo život može pronaći smeh.
Serijal je za ozbiljne manga fanove, zahteva poprilično predznanje o Japanu da biste se našli u koži junaka. To koliko je mana, toliko je pokazatelj rasta scene. Veoma smo srećni zbog toga i podržavamo Laguninu stazu objavljivanja mangi poznatih stvaralaca koje su donekle andergraund. Na kraju krajeva, bitno je imanje izbora, a naš je već toliki da smo u prilici da budemo probirači. Da bi se takav trend nastavio, mora se biti potrošač, to jest moramo smanjiti broj godina u kojim su lageri puni tiraža. Kupite ovaj serijal da bi novi bio najavljen, vreme je da porastemo i kao publika.
Autor: Kristijan Šarac
Izvor: Autostoperski vodič kroz fantastiku
