Prikaz Ljubenovićeve knjige „Družina Crnog Luka“: Spektakularno bekstvo iz špajza
Kada piše za decu, Bojan Ljubenović im se ne obraća sa visine niti sa pozicije odraslog koji deli lekcije ili propoveda o strogim pravilima odrastanja. On čini nešto mnogo dragocenije – spretno se prilagođava detetu, sa lakoćom ulazi u njegov čarobni svet mašte i razgovara sa njim iskreno, neposredno i sa puno topline. Nakon što nas je osvojio avanturama dečaka i devojčica iz Jabukova, autor nas ovoga puta vodi u potpuno neočekivan svet. Radnju smešta u jedan običan špajz, čiji junaci jednog dana odlučuju da ga napuste i krenu u avanturu.
Oni nisu moćni superheroji iz crtanih filmova, već „obično“ povrće koje svakodnevno donosimo u kesama sa pijace. Svako ko kod kuće ima dete, ili se sa barem malo sete živo seća sopstvenog detinjstva, dobro zna kolike se „bitke“ svakodnevno biju oko porodičnog stola. Povrće na tanjiru često je najveći neprijatelj malog čoveka, razlog za pregovore, durenje i prevrtanje očima. Ljubenović to razume sa neverovatnom psihološkom tačnošću. Umesto da mališanima ponudi klasičnu pridiku i suvoparno kaže „morate da jedete zeleniš jer je pun vitamina“, on pravi maestralan i maštovit preokret: oživljava tu istu zanemarenu i omraženu družinu sa tanjira i daje joj pravu ljudsku dušu, karakter i dečje osobine.
Način na koji su oni oslikani toliko je topao, spontan i blizak dečjoj logici da je jednostavno nemoguće da ih čitaoci ne zavole već od prvih stranica: smrznuti Grašak (zauvek promrzao i drhtav, baš kao dete koje se uporno bori sa hladnoćom i traži topao kutak), ljuta Paprika (prznica koja zna da se naljuti začas, ali i da naljuti druge), tužna Boranija (oslikana sa svom onom tananom setom nekoga koga svi večito preskaču i stavljaju u drugi plan), Beli Luk (poseban i svoj, obeležen mirisom kao čudnom osobinom), zaljubljena Tikvica i slatka Rokvica (nosioci nežnog, romantičnog elementa koji u priču unosi prve dečje simpatije), Krompiri (pomalo tajanstveni, ali uvek spremni da pomognu), crni Luk (hrabar, ljuti i odlučan vođa koji ne pristaje na pasivnost), radoznala Mirođija (dežurna tračara koja jednostavno mora da se ubaci u svaku čorbu i sve da sazna). Tu su još i Keleraba, Kelj, Paradajz, Jabuka, Dunja, Bundeva, Đumbir pa i jedna Lubenica koju družina usput sreće.
Na svom putu članovi ove neobične družine susrešće i Voćnu družinu na čelu sa Ananasom, koja je pak krenula u avanturu povratka kući, u toplije krajeve. Svako ide tamo gde mu je lepo i gde traži svoju sreću. Posle dugog traganja i preispitivanja, zahvaljujući tome što se Pasulj „opasuljio“, „povrćkasta“ družina Bojana Ljubenovića pronalazi svoju sreću u vrtiću i školi, gde će zaigrati ulogu učitelja koji deci govore o zdravoj ishrani. Drugi deo družine „ostao je kraj pisca da mu do detalja ispriča čudesnu priču o hrabrosti, drugarstvu, požrtvovanju i solidarnosti među njima.“ I tako je stvorena sjajna knjiga!
Kroz ovo „spektakularno bekstvo iz špajza“, Ljubenovićevo izvanredno poznavanje dečje psihologije dolazi do svog punog izražaja. Prepreke sa kojima se ova neobična begunačka družina susreće van sigurnosti svoje police (od jarkog sunca koje preti da sparuši nežnu Salatu, preko prepreka na putu, do gladnih koza i zečeva na dijeti) nisu ništa drugo do metafora za sve ono sa čime se deca susreću u realnom svetu. Mališani u ovoj uzbudljivoj potrazi za slobodom ne prepoznaju samo šašavu i zabavnu priču već oslikavanje sopstvenih vršnjačkih odnosa: suočavanje sa nepoznatim, važne lekcije o solidarnosti, hrabrost da se zaštiti slabiji i neprocenjivu snagu iskrenog prijateljstva kada „zagusti“.
Pisana iskreno i srcem, a vizuelno maestralno dopunjena prelepim i duhovitim ilustracijama Tihomira Čelanovića, „Družina Crnog Luka“ mnogo je više od obične zabavne knjige za decu. Ona dolazi kao topao zagrljaj za svako dete i izuzetan podsetnik za odrasle da čak i oni najmanji, najtiši i najmanje primećeni (poput Pasulja ili Boranije) imaju svoju neprocenjivu vrednost, svoju priču, svoje snove i svoju veliku, zadivljujuću hrabrost.
Bojan Ljubenović je još jednom dokazao da nepogrešivo zna kako kuca dečje srce i uspeo je u onome što na prvi pogled izgleda potpuno nemoguće: da nam jedan običan, mračni špajz učini najtoplijim i najdražim mestom na svetu!
Autor: Elizabeta Georgiev
