Prikaz knjige „Vrt tajnog cveća“
Iris Donati je jedna od onih osoba koja voli da isprlja ruke u bašti. Biljke, cveće, različite vrste semenja, pupoljci pred njom nemaju tajne. Putem njih ona izražava svoje emocije, osećanja, svoju inspiraciju i snove. Njen život teče mirno sve do dana kad sretne jednu osobu. Preciznije devojku. Ta devojka je identična njoj u svakom detalju. Nije u pitaju slučajnost ili neobičajna sličnast, sigurno je da su njih dve u nekoj rodbinskoj vezi. Bez sumnje je pitanju je neka dublja povezanost.
„Drveće je postalo srebrno, a cveće zlatno. Seme za posetioce, voda za ružu. Vrt će leteti pomoću belih krila, ne obraćajući pažnju na vreme. Živeće sve dok ovde bude jedan baštovan za posetioce, i jedan za ružu.“
Ta devojka je, u stvari, njena sestra bliznakinja, Viola. Nakon trenutnog šoka uzrokovanog tako važnim otkrićem, dve devojke moraju da otkriju zbog čega su tako dugo bile razdvojene i iznad svega, zbog čega su živele u zabludi. Verovale su da su same na svetu kad im je, naprotiv, bilo suđeno da dobiju glavne uloge u jednoj drevnoj legendi. Prateći tragove prošloti, devojke dolaze u Volteru u potragu za svojom porodicom. Jedna dečja pesmica i zamršeni lavirint prve su od mnogobrojnih misterija koje treba rešiti. Ako traže odgovore, ovo je jedni pravi način da ih pronađu.
„Mislila sam da nemam nikoga osim oca. A onda se sve promenilo. Imam majku, sestru i baku. Ali ja ih se ne sećam. I ne poznajem ih.“
„Lepo je imati nekoga. Seti se kako je bilo ranije, kad si bila sama.“
Godine patnje, laži i tajni izaći će na videlo. Istina preti da nadvlada celokupnu porodicu Donati. Tajnoviti vrt, sad zarastao u korov, izgubio je magiju po kojoj je bio jedinstven. Bliznakinje su jedina nada da on ponovo oživi.
Mogu reći da sam fan Kristine Kaboni. Pročitala sam njene prethodne romane i nikad mi nije dosta njene delikatne i prefinjene proze. Obožavam detaljne opise pogotovo onih tema koje su mi slabo poznate.
Lako je preseliti se u magične predele u kojima se priča odvija: London, Amsterdam i toskanski krajolik. Tri raličita predela, opisana s mnogo detalja koji će vas odvesti u jedan sasvim novi svet mirisa, boja i prirode. Protagonistkinje ne mogu biti više različite po karakteru koliko su iste u fizičkom smislu. Iris je blaga i nije sklona otvorenim sukobima; Viola je buntovnica i ima veoma snažnu ličnost. Obe će se na različite načine ali dosledno suočiti s šokantnom istinom. Mnogo su mi se dopale legende o vrtu i hiljadugodišnjoj ruži, elementi koji su roman začinili trunkom misterije i magije.
Zbog autorkinog stila koji nežno obuzima i uključuje čitaoca, provela sam prijatne sate u društvu ove knjige. Radnja je ubedljiva i puna tajni koje treba otkriti. Ovo je roman koji ćete pročitati u dahu i zbog toga vam ga toplo peporučujem.
Autor: Marta Garđulo
Izvor: larapunzeldeilibri.blogspot.com
„Drveće je postalo srebrno, a cveće zlatno. Seme za posetioce, voda za ružu. Vrt će leteti pomoću belih krila, ne obraćajući pažnju na vreme. Živeće sve dok ovde bude jedan baštovan za posetioce, i jedan za ružu.“
Ta devojka je, u stvari, njena sestra bliznakinja, Viola. Nakon trenutnog šoka uzrokovanog tako važnim otkrićem, dve devojke moraju da otkriju zbog čega su tako dugo bile razdvojene i iznad svega, zbog čega su živele u zabludi. Verovale su da su same na svetu kad im je, naprotiv, bilo suđeno da dobiju glavne uloge u jednoj drevnoj legendi. Prateći tragove prošloti, devojke dolaze u Volteru u potragu za svojom porodicom. Jedna dečja pesmica i zamršeni lavirint prve su od mnogobrojnih misterija koje treba rešiti. Ako traže odgovore, ovo je jedni pravi način da ih pronađu.
„Mislila sam da nemam nikoga osim oca. A onda se sve promenilo. Imam majku, sestru i baku. Ali ja ih se ne sećam. I ne poznajem ih.“
„Lepo je imati nekoga. Seti se kako je bilo ranije, kad si bila sama.“
Godine patnje, laži i tajni izaći će na videlo. Istina preti da nadvlada celokupnu porodicu Donati. Tajnoviti vrt, sad zarastao u korov, izgubio je magiju po kojoj je bio jedinstven. Bliznakinje su jedina nada da on ponovo oživi.
Mogu reći da sam fan Kristine Kaboni. Pročitala sam njene prethodne romane i nikad mi nije dosta njene delikatne i prefinjene proze. Obožavam detaljne opise pogotovo onih tema koje su mi slabo poznate.
Lako je preseliti se u magične predele u kojima se priča odvija: London, Amsterdam i toskanski krajolik. Tri raličita predela, opisana s mnogo detalja koji će vas odvesti u jedan sasvim novi svet mirisa, boja i prirode. Protagonistkinje ne mogu biti više različite po karakteru koliko su iste u fizičkom smislu. Iris je blaga i nije sklona otvorenim sukobima; Viola je buntovnica i ima veoma snažnu ličnost. Obe će se na različite načine ali dosledno suočiti s šokantnom istinom. Mnogo su mi se dopale legende o vrtu i hiljadugodišnjoj ruži, elementi koji su roman začinili trunkom misterije i magije.
Zbog autorkinog stila koji nežno obuzima i uključuje čitaoca, provela sam prijatne sate u društvu ove knjige. Radnja je ubedljiva i puna tajni koje treba otkriti. Ovo je roman koji ćete pročitati u dahu i zbog toga vam ga toplo peporučujem.
Autor: Marta Garđulo
Izvor: larapunzeldeilibri.blogspot.com
