Prikaz knjige „Vladarke iz praiskona“: Žene u senci srpskog trona
Nakon Zorice Janković koja nas je vodila „Caru na divan“ i Ljiljane Čubrić koja nam je predstavila „Znamenite žene srpske“, Laguninom jatu iskusnih istoričarki pridružila se i Katarina Mitrović sa svojom vrlo pitkom, čitljivom i dinamičnom istorijskom studijom „Vladarke iz praiskona“ u kojoj se bavi ženama iza srpskog prestola u vremenima u kojima ih istorija uglavnom nije beležila, niti pamtila, iako su svojom podrškom verovatno bar na neki način uticale na svoje muževe dok su upravljali zemljom s krunom na glavi. Svojom udajom za naše vladare često su, kao što reče profesor Radivoj Radić, zaustavljale ratove ili menjale granice između država. Sedamnaest žena koje su stajale kraj srpskog trona do sredine 14. veka delilo je katkad slične, a katkad i posve različite sudbine, od blistavo uspešnih do potresno tragičnih.
Spisak najstarijih srpskih kneginja, županki i kraljica vodi nas od drevne dinastije Vojislavljevića preko Vukanovića do Nemanjića, ali ćemo posetiti i nekoliko naših princeza na okolnim dvorovima. Knjigu otvaraju Vojislavljevići koji su vladali starom Dukljom i ostavili nam retka sećanja na kneginju Kosaru (čiju je ljubav sa knezom Jovanom Vladimirom tako divno opisao Milovan Vitezović u „Svetoj ljubavi“, jednom od najlepših klasika srpske književnosti) i Desislavu i kraljicu Jakvintu. Katarina priču otpočinje od njih budući da o ženama iz najdrevnijih loza Višeslavića i Vlastimirovića nema gotovo nikakvih zabeležaka otrgnutih od zuba vremena.
Potom prelazimo u 12. vek do Vukanovića koji su nam dali kraljicu Jelenu, kći Uroša I i kasnije ugarsku kraljicu, i njenu sestru Mariju koja će se udati za českog kneza i svoju lozu proširiti sve do ruskih Rjurikoviča. O kasnijim suprugama i ćerkama Nemanjića zna se već nešto više, mada ne mnogo, te se tako o rodonačelnici dinastije Ani, ženi Stefana Nemanje i majci Stefana Prvovenčanog i Svetog Save, mogu pronaći samo vrlo retke istorijske beleške. Među svim tim ženama bilo je Grkinja i Bugarki, dve Mađarice i jedna Venecijanka. Supruga Uroša I Nemanjića, kraljica Jelena, jedina je od njih proglašena za sveticu, te je jedina dobila i žitije. Mada ih obično doživljavamo kao hristoljubive, smerne, pobožne majke i žene, tihe u senci muževa i očeva, mnoge su od njih zapravo bile obrazovane, odlučne, hrabre, pa čak i proaktivne, a neke od njih su vladale sopstvenim malim državama.
Dok ćemo Jakvintu upamtiti kao prvu srpsku prednemanjićku kraljicu, zlicu i krvomutnicu koja je svojim zlehudim spletkama zbacivala krune i menjala tok kraljevstva u 12. veku, Jelena Vukanović, prva srpska ugarska kraljica udata za slepog Belu, upamćena je kao Ilona Strašna jer se surovo i bespoštedno obračunala sa svima koji su naškodili njenom mužu, te je odmah po krunisanju pogubila skoro 70 ljudi umešanih u oslepljivanje njenog muža. Kasnije će po smrti muža i vladati Ugarskom kao namesnica sina Geze, a ćerka će joj zamalo postati nemačka carica!
Podsetićemo se i Evdokije koju je muž Stefan Prvovenčani zbog preljube takoreći golu prognao iz zemlje, pa potom i njegove druge žene mletačke princeze Ane Dandolo koja će postati prva srpska kraljica i roditi Uroša I. Nju će kasnije naslediti Jelena Anžujska, čuvena „kraljica jorgovana“, do dana današnjeg verovatno u narodu najpoznatija naša kraljica koja je pred kraj života imala sopstvenu oblast kojom je kraljevala. Mudra i poštovana, morala je da gleda kako joj se i sinovi, a potom i unuci, otimaju oko vlasti.
Njena imenjakinja Jelena završava knjigu kao supruga najmoćnijeg srpskog vladara svih vremena cara Dušana, verovatno najučenija naša vladarica, prva carica, koja ne samo da je vodila sopstvene finansije i posedovala lične odrede već ga je navodno i pratila čak i tokom ratovanja. Nakon njegove smrti je sama stolovala u Seru upravljajući sopstvenom oblašću.
Donoseći nam njihove sudbine, Katarina Mitrović koristi priliku da nam na sažet način predstavi čitavu srednjovekovnu istoriju Srbije uhvaćene u kolopletu prevrata, oceubistava i bratoubistava, i stegnute u obruč interesa većih sila.
Autor: Miroslav Bašić Palković
