Prikaz knjige „Uspon i pad starog Egipta“: U carstvu starom tri milenijuma
Sve što doživi vrtoglavi i blistavi uspon nakon dostizanja svog zenita neizbežno počinje da opada i da se ruši, i tako je bilo i s legendarnim carstvom faraona koje je nekada vladalo bujnim ravnicama Nila, goletima i džunglama Nubije punima egzotičnih tajni, užarenim pustinjama i osunčanim vodama Sredozemlja, postavši najdugovečnija civilizacija drevnog sveta. U svom pitkom, izrazito temeljnom, detaljnom i raskošnom istorijskom pregledu „Uspon i pad starog Egipta“ Tobi Vilkinson, priznati egiptolog i profesor s Kembridža, donosi nam, na više od 600 monumentalnih strana, potkrepljen nalazima arheoloških istraživanja, epsku priču o narodu kraljeva-bogova koji su gradili spektakularne palate, hramove, gradove i piramide sred peščanih pustoši.
Pisanu s mnogo strasti i životne posvećenosti, ovu priču ćemo u pojedinim njenim delovima pratiti kao najuzbudljiviji holivudski istorijski spektakl obasjan neprolaznim sjajem Ramzesa II, Nefertiti, Tutankamona i Kleopatre nakon koje će se moćno carstvo severne Afrike stopiti s Rimom da dalje hrani gladna i nezasita usta njegovih žitelja svojim žitom i ječmom.
Otpočinjući naše putovanje tri milenijuma unazad, kada kreće istorija Egipta s pojavom prve dinastije, preko gradnje piramida i čuvene Velike sfinge tokom Keopsa, Keferena i Mikerina, pa zatim Pepija, Tetija i Hetija, uspona kulta Ozirisa, građanskih ratova, čuvene osamnaeste dinastije koja je dala Amenhotepa, proširitelja carstva Tutmozisa, graditeljke Hatšepsut, fanatičnog Ehnatona i zlosrećnog Tutankamona, doći ćemo i do devetnaeste, koja će iznedriti čuvenog Ramzesa II i oca mu Setija, i do persijskog osvajanja Egipta u 6. v. p. n. e. kada će njime vladati Darije i Kserks, i potom i do makedonske invazije Aleksandra Velikog, nakon čije smrti kreće uspon dinastije Ptolomeja i gradnja čuvene Aleksandrijske biblioteke i svetionika na Farosu, ali i konačni pad zemlje s Kleopatrom koja je vezom s Markom Antonijem i Cezarom takoreći otvorila vrata rimskom osvajanju Egipta u prvom veku p. n. e. Carstvu starom tri milenijuma, do tada već duboko ogrezlom u nemoral, rodoskvrnuće i jezive dvorske i dinastijske zločine, glave je na kraju došla jedna častohlepna žena.
U knjizi ćemo saznati da je na izgradnji piramida verovatno učestvovalo oko 10.000 kulučara, da su se neki faraoni (poput Pepija II) ljubavisali sa svojim generalima, da su, poput kasnije Grka i Rimljana, patili od kompleksa više vrednosti, da su neke vladarice nosile ogrlice od zlatnih muva, da je Hatšepsut tražila da je na spomenicima prikazuju kao muškarca i da je izmislila novo, rodno neutralno, zvanje faraon, da je Tutmozis III jednom u lovu pobio čak 120 slonova da pokaže svoju junačnu muškost, da su najkontroverzniji Ehnaton i njegova voljena Nefertiti stradali zbog sopstvenog verskog fanatizma izbrisani kasnije iz istorije od naslednika, da je verovatno najčuveniji faraon u istoriji bio legendarni Ramzes II uz suprugu mu vajnu Nefertari, ovenčan pobedom u Bici kod Kadeša i neponovljivim graditeljskim poduhvatima, pa i da su kamile i pamuk u Egiptu odomaćili upravo persijski osvajači.
Zanimanje za egipatsku istoriju ne jenjava još otkako je 1922. stvarni Indijana Džons engleski egiptolog Hauard Karter kroz prokopanu rupicu u zapečaćenom ulazu u Tutankamonovu grobnicu provirio unutra i ostao zaslepljen nebrojenim carskim blagom što se presijavalo od zlata, dragulja i alabastera, svedočeći o nesanjanom bogatstvu prohujale pustinjske imperije. I to se, igrom slučaja, desilo na stogodišnjicu Šampolionovog dešifrovanja hijeroglifa. Tad je prvi put odgonetnut jezik kojim su zborili drevni faraoni.
No, pored zlata, pompe i spektakla, faraonska vlast imala je i svoje mračne strane koje, neće vas začuditi, ni nama danas, nažalost, nisu strane: političku propagandu, ksenofobiju, potlačivanje stanovnika i svirepu represiju nad onima koji se s njihovom strahovladom nisu slagali. Bila su to vremena kad je vladarska moć bila apsolutna, a ljudski život jeftin i traćen budzašto. Stoga uspon i pad Egipta sadrži poruku i za sve nas. Eksproprijacija zemlje, prinudni rad, nepoštovanje ljudskih prava, bezdušna eksploatacija prirodnih i ljudskih resursa koja je izazivala masovne štrajkove, izgladnjivanje naroda zarad bogaćenja velikaša, bili su vazda prisutni činioci faraonske vladavine koji nisi nimalo strani i nepoznati ni našim današnjim faraonima. Vilkinson nas svojom knjigom podseća na lekcije koje kao čovečanstvo očito nikada nismo naučili.
Autor: Miroslav Bašić Palković
