Prikaz knjige „Turistički vodič kroz srednji vek“ Entonija Bejla
Da ideja o putovanjima i industriji turizma nisu produkt našeg doba znamo odavno. Ali kada se začela ideja o putovanju u smislu odlaska na željenu destinaciju i povratka kući, teško je reći. Još u antičko doba ciljna putovanja bila su razvijenija nego što mislimo, a knjiga „Turistički vodič kroz srednji vek“ Entonija Bejla pruža nam obilje podataka o srednjem veku na osnovu relevantnih izvora.
Zrelo hrišćanstvo nakon podele na Istočnu i Zapadnu crkvu donelo je i kult relikvija, poklonjenja svetim moštima i Hristovom grobu kao najsvetijem mestu oprosta svih grehova. Krstaški ratovi postavili su u centar interesovanja vernika Jerusalim i Svetu zemlju kao cilj hodočasničkih putovanja na koji su hrišćani polagali apsolutno pravo.
Da ona nisu bila ni bezbedna ni jeftina, lako je pretpostaviti. Bila su rezervisana za bogatije koji su na poklonička putovanja prema Centralnom Mediteranu, Kipru i Jerusalimu putovali iz Zapadne Evrope, morskim i kopnenim putevima na kojima su vrebale bolesti, vremenske nepogode, pljačkaši i mnoge druge sitnije nevolje neudobnih i prljavih konačišta. Relikvije kojima su se vernici klanjali ili komadići istih koji su odnošeni kao amajlije ili suveniri postali su nezaobilazni dokaz da je neko zaista posetio sveta mesta, samim tim zaslužio i oprost svojih grehova, izbegavajući paklene muke i dug boravak u Čistilištu. Tako uzvišeni cilj činio je da putnici izdrže sva iskušenja putovanja koja su trajala mesecima, ponekad i godinama.
Autor je ovo interesantno štivo podelio u tematska poglavlja o mestima kroz koja se prolazilo na putu do Jerusalima, ali i o Zapadnoj Evropi, viđenoj iz perspektive drugih naroda, kao i o Indiji i Kini, zemljama do kojih je malo ko stizao, a još manji broj se odande vraćao. Tako završno poglavlje o povratku kući objašnjava smisao putovanja koje ne može biti u jednom pravcu, jer tek povratak znači radost i potvrdu podviga.
Putnički zapisi predstavljali su svojevrsne bestselere za one koji nikada nisu putovali, vodiče za one koji su se tek pripremali da pođu, a podaci u njima bili su vrlo često izmišljeni ili prepričani, dopunjeni i iskićeni uzbudljivim doživljajima. Ko je uspeo da preživi, imao je o čemu da priča do kraja života tako ubedljivo da je kultura srednjovekovnih putovanja interesantna i savremenom čitaocu. Ne samo zbog opisa mesta i predela već i kao živopisno putovanje kroz vreme i potvrda da su mnogi običaji i religijska verovanja sačuvani sve do danas u večitoj ljudskoj težnji za utehom i nadom.
Autor: Aleksandra Đuričić, književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik
