Prikaz knjige: „Trn u grudima“ Kolin Mekalou
Celog života slušala sam divne stvari o ovom romanu. Čula sam da ga porede sa romanom „Prohujalo sa vihorom“, kao i drugim sagama, sećam se da se prikazivala i miniserija kada sam bila suviše mala da bi me zanimala ljubavna priča o svešteniku i mladoj devojci. Međutim, kada sam putovala u Australiju tražila sam obimniju knjigu da prekratim vreme u putu i „Trn u grudima“ se savršeno uklopila.
Ova porodična saga obuhvata šezdeset godina u životu porodice Kliri u Australiji u prvoj polovini dvadesetog veka. Prvobitno, Klirijevi su jedva preživljavali na Novom Zelandu kada ih bogata rođaka Meri pozove njega i porodicu da žive na farmi ovaca (ranču) površine hiljadu kvadratnih kilometara u Novom Južnom Velsu koju će kasnije i naslediti. Jedina devojčica među decom, Megi, veoma brzo postaje bliska sa lokalnim sveštenikom Ralfom de Brikasarom. Dečacima se imanje odmah dopada i veoma su srećni što će raditi na njemu. Megi takođe radi sa ovcama, ali zna da joj to nije sudbina. Nakon što shvati da je zaljubljena u Ralfa, uprkos razlici u godinama (18 godina čini mi se) i njegovom sveštenskom pozivu, budući da ne mogu biti zajedno iako i on nju voli, udaje se za pomoćnika na ranču koji veoma liči na Ralfa. To naravno nikada nije dobar razlog da se udate. Njih dvoje uopšte nisu dobar spoj. Luk odvlači Megi u prašumu gde on mesecima seče šećernu trsku dok ona radi kao pomoćnica jedne nemoćne žene i živi sa njom i njenim suprugom (koji su srećom divni ljudi). Ne želim da otkrivam previše, ali u romanu ima velikih ljubavi i velikih gubitaka, epskih suša i ratova.
Svi likovi su veoma dobro razvijeni (jedna od prednosti ovako obimne knjige!), uključujući i sam ranč, Drogedu, koji je i sam gotovo lik u knjizi. Priča, iako veoma duga, ni u jednom trenutku ne deluje izgubljeno ili sporo. Dopale su mi scene unutrašnjosti Australije. Mislim da su pejzaži i suše veoma dobro prikazani, a zemlja odlično prezentovana čak i ljudima koji je nikada nisu posetili. Ovo je divna ljubavna saga koja počinje konjskim zapregama i kućicama, a završava se odlaskom Megine kćerke Džastin u London kako bi postala glumica.
Predivna knjiga. Zaista vas uvuče u očaravajuću priču koja je pred vama i ne dopušta vam da prestanete sa čitanjem.
Autor: Kerin Sigfrid
www.blog.cseditorial.com
Prevod: Dragan Matković
