Prikaz knjige „Tri sobe moga neba“: Ne zna se broja čarolijama boja
Ako vas kojim slučajem čarobnoj knjizi „Tri sobe moga neba“ Roberta Pjuminija nisu privukle očaravajuće maštovite ilustracije u boji Čeka Marinela, koje su same po sebi umetnička dela u malom, sigurno jeste bajkoviti siže na koricama koji nam nagoveštava pustolovinu posebne vrste u koju će se naš mali junak upustiti bez napuštanja svojih odaja: mašta nas uostalom može odvesti dalje nego što bi to naše noge ikada mogle! Laguna je ovu knjigu izdala u prekrasnom prevodu Vesne Mostarice.
U turskom gradu Malatiji živi vrsni slikar Sakumat koji u jednoličnu, kamenitu dolinu svoje varošice unosi šarenilo i lepotu oslikavajući pejzaže koje im priroda nije podarila. Što ne postoji, može se dočarati četkicom i bojama. Bogate ga gazde, stočari i trgovci plaćaju da ulepša zidove njihovih domova. Gde je on te krajolike video ili usnio, ni sam znao nije, ali su bili toliko uverljivi da vam se činilo da ih možete rukom opipati ili omirisati.
Kada ga u svoj gorski dvorac pozove gospodar Naktumal, slikar će se zaputiti u goleti u kojima jedino još gušterovi, divokoze i pokoji orao što šestari nebom prkose svojim prisustvom toj pustoši. Tu u kotlini od sivih stena u svežini kedrova šumarka ušuškalo se dremljivo seoce sve od kamena bela! A kraj sela gorostasna palata iza čijih zlatnih dveri, koje mu otvoriše sluge u kadifenim plaštovima, vlada tišina. Tu ga na doksatu što pogledom šara po selu i okolnim vrhovima dočekuje Naktumal koji za njega sasvim neobičnu molbu ima.
Njegov jedinac i mezimac, maleni Madurer ima boljku čudnovatu: sunce mu škodi te stoga napolje kročiti ne sme i živi u zaklonjenom delu palate koji prozora nema i jedina svetlost dopire kroz zastakljeni krov. Tu čak ni biljaka u saksijama nema jer mu i one škode. Ali ako ne može da uživa u pravoj prirodi, zašto mu je ne bi naslikali? Kad upozna bistrog dečaka, slikar će krenuti da njegove sobe oslikava pašnjacima, ovčicama, kolibama, selima i planinama, šumama punim vukova i medveda, liticama i jezerima punim daždevnjaka. Od sobe do sobe nižu se planine i visoravni, brze reke premoštene ćuprijama po kojima prelaze karavani. Od horizonta do horizonta pomalja se čitav jedan svet samo za dečaka stvoren i izmaštan. Tu je čak i grad opkoljen vojnicima i njihovom ratnom mašinerijom i kula sa princezom. Iza svakog detalja krije se neka priča koju zajedno osmišljavaju.
Dok meseci odmiču, a slikarev kist stiže čak i do mora po čijim azurnim valima krstare gusarske lađe, dečaka mašta vodi na put do krajeva koje uživo nikada neće obići. Roberto svoju priču pretvara u veličanstveno dirljivu odu ne samo očinskoj ljubavi i prijateljstvu već i posvećenosti umetnika svome radu. A njegov je rad poput čarolija ako može da olakša boljke i zašareni sumornu stvarnost ispunjavajući srca toplinom.
Autor: Miroslav Bašić Palković
