Prikaz knjige „Tajni život knjižara i bibliotekara“: Život među knjigama

Za sve koji vole knjige, bilo nove sa neodoljivim mirisom sveže štampe, ili pozajmljene iz lokalne biblioteke uz preporuku, biće ovo veoma prijemčivo i zabavno štivo o onima koji stoje iza pulta knjižara i biblioteka. Hrestomatija monologa i čitav kaleidoskop iskustava, iako ograničenih na SAD i Kanadu, pruža bezbroj lepih vinjetica o tome kako se uspostavlja kontakt sa kupcima i publikom, kako privući mlade i decu da se učlane u biblioteke, kako osmisliti časove čitanja dečje književnosti za one koji još ne znaju ili tek uče da čitaju (ovo poslednje je veoma lepa ideja, zastupljena i u Evropi, a čini nam se nedovoljno razrađena kod nas).

Autori su prikupili iskustva iz veoma različitih sredina, od malih američkih gradova negde u zabitima Ajove ili Oregona, gde je prva sledeća knjižara udaljena desetinama milja, do velikih univerzitetskih centara i njujorških knjižara, čija publika ima visoke standarde i zahteve za stručnu pomoć kvalifikovanih bibliotekara. Sagovornici su u rasponu od mladih početnika i preduzetnika koji puni entuzijazma održavaju svoje „male knjižare na obali“, boreći se za kupca i poštujući zakone ponude i potražnje, do veterana koji u svojim osamdesetim i dalje ostaju lučonoše u lokalnim zajednicama čitajući i propagirajući knjigu kao prozor u svet.

Naše evropske predrasude o američkoj naciji koja ne čita delimično će biti raspršene pričama iz knjige „Tajni život knjižara i bibliotekara“, o kupcu koji ulazi u knjižaru da potraži slikovnicu za unuče, a izlazi sa naramkom krimića ili ljubavnih romana, o članovima biblioteke koji dolaze ne samo po knjigu već i da proćaskaju sa zaposlenima, posluže se kompjuterom i na kraju zamole da im se nešto odštampa.

Ono što je korisno za našu praksu je uzorno državno finansiranje programa i postojanje grantova za knjižare koje se bore za opstanak, ali vrlo često predstavljaju jedinu ustanovu kulture u malim mestima. Praktična simbioza sa kafeterijama već je postala i naša praksa, a programi u knjižarama zaživeli su poslednjih desetak godina zahvaljujući osveženoj i osnaženoj mreži. Naravno, samostalni knjižari su prepušteni zakonima tržišta pa se u ovoj knjizi mogu pronaći veoma interesantne ideje na polju animacije svih generacija publike.

I kao što je Umbero Eko rekao u jednoj duhovitoj knjizi dijaloga, ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga na papiru! Uprkos napretku tehnologije i dostupnosti beskonačnog broja naslova u elektronskoj formi, strasni čitači ostaju trajno zavedeni mirisom hartije, izgledom korica, knjigom u ruci pre spavanja koja tako šarmantno pada na nos (i eventualno naočare) pre nego što utonete u san.

Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka

Izvor: Nedeljnik