„Strast i predrasude“ počinju sa glavnom junakinjom Elizabet Poter koja budi Kasandru, jednu od svojih štićenica, sa vestima da joj je sestra Džulijana bolesna. Opis romana odaje utisak da su ove dve devojčice zaljubljene u porodičnog lekara Edvarda Felousa i da se zbog toga često pretvaraju da su bolesne ili se stvarno razboljevaju. Ipak tokom čitanja se ne stiče takav utisak. Jasno je da su Elizabet i Edvard stvoreni jedno za drugo i nakon tri godine skrivenih pogleda i osmeha, vreme je da urade nešto po tom pitanju.

Elizabet je odustala od ideje o mužu i porodici. Prihvatila je svoj život guvernante i veoma joj je stalo do Džulijane i Kasandre. Šteta što njihovi roditelji ne brinu o njima bar upola koliko ona. Zapravo su veoma loši ljudi. Kako ih drugačije nazvati kada im ni najmanje nije stalo kada im se kćerke razbole? Jedino što ih brine je da se beba – naslednik – takođe ne razboli. Sve to veoma ljuti Elizabet, kao i Edvarda kada ih posećuje.

Veoma duga bolest devojčica spaja Edvarda i Elizabet mnogo češće nego ranije i uskoro se jedan poljubac pretvara u nešto više. I tu je kraj? Ne, naravno. Mada na neki način i može biti jer u roku od tri meseca Edvard odlazi u Ameriku da stažira i svaka romansa, i budućnost, među njima je osuđena na propast. Ili bar tako deluje.

Ako tražite alfa muškarca, nećete ga pronaći u Edvardu. Dobri doktor je potpuno beta. Možda je malo spor na delima, ali je od početka do kraja dobar i pažljiv. Ispostavlja se da je Elizabet veoma napredna žena s obzirom na svoj položaj i vreme u kome živi. Hrabra je i ponosna što će pokazati u nekim veoma teškim situacijama.

Za one kojima se ovaj roman bude dopao, mogu da potraže i sledeći, „Strast i osećajnost“, u kojem pratimo ljubavni život Elizabetine prijateljice Meri.

Izvor: smittenbybooks.com
Prevod: Dragan Matković