Prikaz knjige „Stepska carstva“: Putevima vatre, krvi i svile
Mada su bila rušilačka i osvajačka, mnoga su carstva kroz istoriju menjala svet, i to ne samo njegovu mapu već i mehanizam na kojem on funkcioniše. Svojom nasilnom i osionom agresijom često su terala manje narode na ujedinjenje radi borbe protiv zuluma i tad su i nastajale nove države koje će preoblikovati svet. Tako se, recimo, nastanak zapadno-evropskih država, pa čak i Rusije, pripisuje upravo razularenim varvarima sa istoka. Slično profesoru Lojdu Levelin-Džounsu, koji je „razmračio“ u istoriji tamnim bojama oslikane Persijance u svojoj knjizi, i profesor Kenet V. Harl u izrazito temeljnoj studiji „Stepska carstva“ pokušava da produbi naš utisak o varvarskim plemenima iz evroazijskih stepa.
Mada ih ponajviše pamtimo kao podivljale silnike koji za sobom ostavljaju spaljena sela, srušene gradove i narode podjarmljene neizdrživim haračima, oni su isto tako kao nomadi, vazda u pokretu, uspostavljali legendarne trgovačke puteve i širili tehnološka, medicinska, naučna i ostala znanja koja će trajno obogatiti, u nekakvom paradoksu sudbine, i one narode koje su osvajali i pljačkali. Huni, Ugari, Mongoli i Turci samo su neki od naroda nastalih od njih i svi će oni u kasnijim etapama istorije uticati na oblikovanje potonjih civilizacija ili na njihovo rušenje. Boreći se da prežive po gudurama i pustinjama, večito u sedlu, ovi narodi su se pretvorili u žilave i izdržljive ljude od kojih će poteći neki od najvećih ratnika poput Kublaj-kana, Džingis-kana, Tamerlana, i naravno Atile Biča Božjeg.
Vrlo živopisno i razumljivo, Harl u knjizi sveobuhvatno pokriva razdoblje od skoro četiri i po hiljada godina, od prvih stepskih nomada koji su svetu poklonili pripitomljene konje, pa sve do 14. i 15. veka kada je Tamerlan gazio sve pred sobom sa svojom konjicom naoružanom lukovima i strelama, protiv koje će se boriti čak i naš knez Stefan Lazarević u čuvenoj bici kod Angore u kojoj je zaradio poštovanje nepobedivog kana. Nakon toga su počela osvajanja novih meridijana čuvenih moreplovaca koji će otvoriti nove trgovačke puteve, i sa pojavom vatrenog oružja ukloniti nomade sa scene iako su upravo oni zapadu otkrili barut. Kad već pominjemo istraživače, Harl će se dotaći i Marka Pola koji je boravio kod Kublaj-kana i odatle doneo mnoge inovacije i dostignuća, a i samog će nam Kublaj-kana predstaviti ne kao osvajača, već ujedinitelja Kine u 13. veka.
Prolog knjige morao je prosto da bude posvećen Atili, vođi krvoločnih Huna koji se u 5. veku stuštio na Rim i postao najveća rimska noćna mora još od Hanibala Barke. Dok je nadirao prema Rimu, paleći sve za sobom, narod je bežao prema obali i upravo će od njihovih potomaka kasnije na Jadranu i iznići Venecija na čiji su nastanak, eto, posredno uticali Huni. Mada u samom pohodu nije uspeo jer se napio na venčanju i umro, Atilini će potomci vekovima kasnije uticati na velike civilizacije – kinesku, indijsku, bliskoistočnu i evropsku!
Harl nam dalje opisuje sve redom od neuhvatljivih konjanika Skita koji su čak i Dariju, caru nad carevima, zadavali glavobolje; čuvene Tomiride zbog koje će persijski car Kir ostati bez glave (u najbukvalnijem mogućem smislu); susreta Aleksandra Velikog sa skitskim ratnicama Amazonkama; do Čin Ši Huanga, prvog kineskog cara koji je u 3. v. p. n. e. podigao Kineski zid da se odbrani od stepskih varvara; i nomada Parćana koji su razbili rimske legije u paramparčad. Saznaćemo i da su budizam u Kinu doneli upravo putujući trgovci, i ispratiti uspon Huna, koji su prema rimskim zapisima bili neopisivo ružni otprilike isto koliko su bili i krvožedni, i koji su pod Atilom stvorili carstvo doraslo da zapreti slavnom Rimu. Njima je čak i Istočno rimsko carstvo sa prestonicom u Carigradu plaćalo danak. Smatra se da su upravo oni svojim osvajanjima utvrdili granice između zapadne i istočne Evrope koje važe i danas.
Tu su i Avari koji su Panonijom vladali baš negde u vreme kada smo mi Južni Sloveni počeli da se spuštamo na Balkan, kada su Bugari, takođe narod iz stepa, počeli da grade svoj kanat. A onda negde u 9. veku na scenu stupaju i Ugari, za kojima slede i Seldžuci od kojih će iznići turski sultanat. Značajno poglavlje svakako zauzimaju i legendari Temudžin tj. Džingis-kan, koji je od raštrkanih plemena stvorio moćno Mongolsko carstvo koje će vekovima biti strah i trepet za ostatak sveta. Njegovu slavu će kasnije dalje pronositi njegovi potomci Kublaj-kan, koji je ujedinio Kinu i sa 150.000 Mongola vladao nad 60 miliona Kineza; i Tamerlan, koji će osvojiti Aziju i Indiju uništavajući sve za sobom u slavu džihada, i koji je nama zanimljiv jer mu je nakon bitke kod Angore navodno kratko zarobljenica bila i naša princeza Olivera kao turska sultanija.
Autor: Miroslav Bašić Palković
Mada ih ponajviše pamtimo kao podivljale silnike koji za sobom ostavljaju spaljena sela, srušene gradove i narode podjarmljene neizdrživim haračima, oni su isto tako kao nomadi, vazda u pokretu, uspostavljali legendarne trgovačke puteve i širili tehnološka, medicinska, naučna i ostala znanja koja će trajno obogatiti, u nekakvom paradoksu sudbine, i one narode koje su osvajali i pljačkali. Huni, Ugari, Mongoli i Turci samo su neki od naroda nastalih od njih i svi će oni u kasnijim etapama istorije uticati na oblikovanje potonjih civilizacija ili na njihovo rušenje. Boreći se da prežive po gudurama i pustinjama, večito u sedlu, ovi narodi su se pretvorili u žilave i izdržljive ljude od kojih će poteći neki od najvećih ratnika poput Kublaj-kana, Džingis-kana, Tamerlana, i naravno Atile Biča Božjeg.
Vrlo živopisno i razumljivo, Harl u knjizi sveobuhvatno pokriva razdoblje od skoro četiri i po hiljada godina, od prvih stepskih nomada koji su svetu poklonili pripitomljene konje, pa sve do 14. i 15. veka kada je Tamerlan gazio sve pred sobom sa svojom konjicom naoružanom lukovima i strelama, protiv koje će se boriti čak i naš knez Stefan Lazarević u čuvenoj bici kod Angore u kojoj je zaradio poštovanje nepobedivog kana. Nakon toga su počela osvajanja novih meridijana čuvenih moreplovaca koji će otvoriti nove trgovačke puteve, i sa pojavom vatrenog oružja ukloniti nomade sa scene iako su upravo oni zapadu otkrili barut. Kad već pominjemo istraživače, Harl će se dotaći i Marka Pola koji je boravio kod Kublaj-kana i odatle doneo mnoge inovacije i dostignuća, a i samog će nam Kublaj-kana predstaviti ne kao osvajača, već ujedinitelja Kine u 13. veka.
Prolog knjige morao je prosto da bude posvećen Atili, vođi krvoločnih Huna koji se u 5. veku stuštio na Rim i postao najveća rimska noćna mora još od Hanibala Barke. Dok je nadirao prema Rimu, paleći sve za sobom, narod je bežao prema obali i upravo će od njihovih potomaka kasnije na Jadranu i iznići Venecija na čiji su nastanak, eto, posredno uticali Huni. Mada u samom pohodu nije uspeo jer se napio na venčanju i umro, Atilini će potomci vekovima kasnije uticati na velike civilizacije – kinesku, indijsku, bliskoistočnu i evropsku!
Harl nam dalje opisuje sve redom od neuhvatljivih konjanika Skita koji su čak i Dariju, caru nad carevima, zadavali glavobolje; čuvene Tomiride zbog koje će persijski car Kir ostati bez glave (u najbukvalnijem mogućem smislu); susreta Aleksandra Velikog sa skitskim ratnicama Amazonkama; do Čin Ši Huanga, prvog kineskog cara koji je u 3. v. p. n. e. podigao Kineski zid da se odbrani od stepskih varvara; i nomada Parćana koji su razbili rimske legije u paramparčad. Saznaćemo i da su budizam u Kinu doneli upravo putujući trgovci, i ispratiti uspon Huna, koji su prema rimskim zapisima bili neopisivo ružni otprilike isto koliko su bili i krvožedni, i koji su pod Atilom stvorili carstvo doraslo da zapreti slavnom Rimu. Njima je čak i Istočno rimsko carstvo sa prestonicom u Carigradu plaćalo danak. Smatra se da su upravo oni svojim osvajanjima utvrdili granice između zapadne i istočne Evrope koje važe i danas.
Tu su i Avari koji su Panonijom vladali baš negde u vreme kada smo mi Južni Sloveni počeli da se spuštamo na Balkan, kada su Bugari, takođe narod iz stepa, počeli da grade svoj kanat. A onda negde u 9. veku na scenu stupaju i Ugari, za kojima slede i Seldžuci od kojih će iznići turski sultanat. Značajno poglavlje svakako zauzimaju i legendari Temudžin tj. Džingis-kan, koji je od raštrkanih plemena stvorio moćno Mongolsko carstvo koje će vekovima biti strah i trepet za ostatak sveta. Njegovu slavu će kasnije dalje pronositi njegovi potomci Kublaj-kan, koji je ujedinio Kinu i sa 150.000 Mongola vladao nad 60 miliona Kineza; i Tamerlan, koji će osvojiti Aziju i Indiju uništavajući sve za sobom u slavu džihada, i koji je nama zanimljiv jer mu je nakon bitke kod Angore navodno kratko zarobljenica bila i naša princeza Olivera kao turska sultanija.
Autor: Miroslav Bašić Palković
