Prikaz knjige „Šta nam svako telo govori“
Jeste li ikada osetili da je nekom neprijatno tokom razgovora? Da li ste mogli da utvrdite neverbalne znakove zbog kojih vam se javio taj osećaj?
Neverbalna komunikacija ili „govor tela“ obuhvata sve ono što nam omogućava da komuniciramo sa nekim bez upotrebe reči – izrazi lica, pomeranje, položaj, dodir i slično. Možemo da je primetimo uvek kada vidimo neku osobu, ali ne shvatamo baš uvek njen značaj.
Džo Navaro je napisao knjigu „Šta nam svako telo govori“ kako bi nam pomogao da razumemo i primetimo neverbane znakove. Autor je 25 godina radio kao specijalni agent za procenu ponašanja i kontrašpijunažu u FBI-u. Tokom života izučavao je govor tela i u knjizi je podelio priče iz karijere kojima nam pomaže da razumemo nijanse i značaj neverbalne komunikacije.
Neverbalnost i naš limbički mozak
Mozak kontroliše sve što radimo bilo da je reč o svesnom ili podsvesnom. Od pomeranja ruke do slikanja remek-dela, sve kontroliše naš mozak.
Limbički mozak je deo mozga koji reaguje instiktivno u odnosu na okolnosti. Upravo je limbički mozak odgovoran za to što povučemo ruku nakon što dotaknemo vrelu ringlu. Zanimljiva stvar je da naš limbički mozak upravlja i našim emocijama. Navaro to kaže na sledeći način:
„Limbički mozak je takođe naš emocionalni centar. Odatle signali odlaze u druge delove mozga koji upravljaju našim ponašanjem vezanim za emocije ili naše preživljavanje. Naše ponašanje se može posmatrati i dekodirati jer se manifestuje u stopalima, torzu, rukama, šakama i licu. S obzirom na to da se ove reakcije dešavaju bez razmišljanja, za razliku od reči, one su iskrene. Samim tim, limbički mozak se smatra 'iskrenim mozgom' kada posmatramo neverbalnost.“
Prednosti
Navarno je obuhvatio svaki deo tela i pokazao kako da razumemo njihovo kretanje (ili nedostatak kretanja). Takođe nam pomaže da shvatimo da primećivanje neverbalnih znakova nema za cilj manipulaciju ljudima već njihovo razumevanje. Kada primetimo da je nekome tokom razgovora neprijatno, to nam omogućava da uvidimo potrebu za promenom teme ili razumevanjem onoga što se dešava.
Neprocenjivo je kada primetimo nečije uzbuđenje, brigu, prijatnost ili stres tokom komunicije. Tako možemo da uvidimo kada treba da se povučemo iz razgovora, kada da postavimo više pitanja ili kada da zaćutimo, a učenje ovih stvari može da nam pomogne u produbljivanju odnosa sa ljudima.
Oprez
Jedna od stvari koje se u knjizi ističu jeste oprez pri uočavanju neverbalnih znakova. Ne postoje definitivno određeni „načini čitanja“. Uvek moramo govor tela staviti u kontekst razgovora i drugih okolnosti. Indikator stresa se može javiti prilikom izgovorene laži, ali i tokom ozbiljnog razgovora za posao. Reč je o indikatoru nelagodnosti.
Primećivanje obmane
Čak i Navaro kao veteran u FBI-u nam govori da ne postoje definitivni „pokazatelji“ da neko laže. Previše je pogrešnih informacija svuda oko nas u vezi sa različitim ponašanjima koja su navodno neoborivi detektori laži. Ipak, istina je da ne postoje konkretni postupci ili ponašanja koji indiciraju obmanu. Ono što vidite morate potvrditi nekoliko puta i u različitim situacijama pre nego što dovedete u pitanje iskrenost reči koje čujete.
Kako to utiče na mene?
Koristeći se Navarovim jednostavnim metodama, sada bolje mogu da primetim kako se ljudi oko mene osećaju i kakvog su raspoloženja. Reč je o procesu učenja, ali u kratkom vremenskom periodu vam može pomoći da stvorite čvršće i dublje odnose sa prijateljima i porodicom. Takođe možemo da uvidimo i sopstveno ponašanje i shvatimo kako se osećamo u različitim situacijama. Od srca preporučujem ovu knjigu i radujem se što ću je ponovo pročitati uskoro.
Izvor: joebuhlig.com
Prevod: Dragan Matković
