Prikaz knjige „Srećan Božić, Alekse Krose“
Nakon što su me razočarale poslednje tri knjige koje sam pročitao, iako su dobile vrlo pohvalne kritike, zaključio sam da nešto nije u redu sa mnom. Da li čitam previše? Da li sam se prezasitio količinom knjiga koje sam pročitao u poslednje vreme? Ili mi se, jednostavno, te knjige nisu dopale koliko i drugima?
Kad god počnu da me more takva pitanja, jedino što mogu da uradim jeste da uzmem roman jednog od mojih omiljenih autora, i čitam priču u kojoj znam da ću uživati. Džejms Paterson je jedan od tih autora, i njegov novi roman o Aleksu Krosu je objavljen u pravom trenutku.
U sažetku piše: „Detektiv Aleks Kros je dobio poziv na Badnje veče – i biće srećan ako dočeka Novu godinu…“
Svestan da za ovim sledi još jedan roman o Aleksu Krosu, očekivao sam da će ova knjiga biti kraća, i bio sam u pravu. Pročitao sam je za jedan dan, zapravo za samo nekoliko sati, što je brzo, čak i za knjigu Džejmsa Patersona.
Ovo je fenomenalno štivo. Džejms Paterson se vratio na kvalitetno staromodno pripovedanje.
Roman „Srećan Božić, Alekse Krose“ nam donosi dve priče koje se odvijaju tokom božićnih praznika. Glavni junak Aleks Kros je postao toliko poznat da svaka sledeća knjiga zahteva negativca koji je moćniji i opasniji od prethodnog, a opasnosti s kojima se Aleks nosi postale su pretežno globalne prirode. „Srećan Božić, Alekse Krose“ ima drugačiji pristup, i zato je prva priča u knjizi toliko osvežavajuća. Reč je o običnom čoveku koji poludi i odluči da bivšu ženu i porodicu drži kao taoce na Božićno veče.
Aleks je pozvan da reši situaciju i Paterson savršeno predstavlja tenziju u sceni u kojoj Aleks pokušava da ugovori oslobađanje porodice. Zlikovac deluje stvarno i uverljivo. Razlozi koji su doveli do njegovog sloma imaju smisla, a jeziva situacija je u prvom planu.
Dopala mi se reakcija Aleksove porodice kada se on odaziva pozivu da razreši situaciju sa taocima. Normalno, članovi njegove porodice su smireni i optimistični. Ljubav koju gaje jedni prema drugima ponekad deluje preterano. Ali ovog puta Aleksovu porodicu iznervira njegova odluka da ode da spašava neznance, i zato počnete da saosećate sa njim, ali i dovodite u pitanje njegov sud. To je fin detalj, budući da je Aleks obično predstavljen kao bezgrešni heroj.
Druga priča je mnogo bliža uobičajenim Aleksovim avanturama. Teroristčka grupa napada železničku stanicu. Aleks je pozvan da pripomogne. Opet, to je lepo videti. Zlikovac ni u ovoj priči nije karikatura, već je predstavljen podjednako realno kao i negativac iz prethodne.
Džejms Paterson je uspeo da postigne nešto što mu nije polazilo za rukom u nekoliko prethodnih knjiga, a to je da me istinski šokira. Njegovi brutalni opisi su na mestu, i iskreno mogu reći da me je prilično uznemirio u jednoj sceni.
Ostaje nam da vidimo kakve će posledice ove priče ostaviti na Aleksa i njegovu porodicu.
U dve tako kratke priče možda ne postoji duboka karakterizacija likova, ali posle devetnaest knjiga, možda nije ne neophodna. Ovo je sjajan primer kako kratka knjiga može da funkcioniše kao odličan deo serijala.
Izvor: ritualofthestones.blogspot.com
Prevod: Aleksandar Mandić
