Prikaz knjige „Okean“: Atenborova poruka nade za budućnost planete
Knjiga „Okean: Poslednja divljina na Zemlji“ čiji su autori ser Dejvid Atenboro (1926) i Kolin Batfild (1973) predstavlja delo koje objedinjuje više od sedam decenija istraživanja, pripovedanja i svedočenja osvetu prirode. Ovo je trideseta knjiga u bogatoj Atenborovoj bibliografiji, ali i upozorenje i poruka nade za budućnost planete.
Osnovna ideja knjige jeste da bi se naša planeta s pravom mogla zvati Okean, a ne Zemlja. Reč je o tvari koja pokriva oko sedamdeset dva odsto njene površine i čini čak devedeset četiri postotka ukupne vode, dok je oko devedeset procenata biosfere vezano upravo za vodeni svet. Autori svesno koriste naziv Okean u jednini, naglašavajući da su svi okeani međusobno povezani u jedinstven, ogroman i složen sistem, čije promene utiču na klimu, ishranu, ekonomiju i sâm opstanak čovečanstva.
Knjiga je podeljena u tri celine. Prvi deo čini poetski i narativni uvod – priča o jednom plavom kitu u Kalifornijskom zalivu. Njegov životni vek od oko devedeset godina simbolično se poklapa sa periodom modernih ljudskih istraživanja okeana. Ovaj deo snažno uvodi čitaoca u vremensku i emocionalnu perspektivu knjige.
Drugi deo, koji čini srž štiva, sastoji se od osam poglavlja, od kojih je svako posvećeno jednom morskom staništu. U ovim tematskim celinama smenjuju se lična sećanja sa terena, naučna objašnjenja, studije slučaja, opisi pojedinačnih vrsta i analiza savremenih ekoloških problema. Iako obiluje naučnim činjenicama, tekst je izuzetno pristupačan i razumljiv i čitaocima bez ikakvog predznanja.
Treći deo, odnosno epilog, bavi se budućnošću okeana. Iako otvoreno govore o ozbiljnim pretnjama – klimatskim promenama, zakiseljavanju mora, prekomernom ribolovu – autori ne gube nadu. Naprotiv, naglašavaju da okean ima izuzetnu sposobnost oporavka, ako mu se pruži prilika.
Jedna od najvećih vrednosti knjige jeste savršen balans između naučne preciznosti i ličnog pripovedanja. Takođe, ona je bogato ilustrovana fotografijama izuzetne umetničke i dokumentarne vrednosti, kao i crno-belim crtežima koji prate svako poglavlje. Fotografije nisu grupisane u nekoliko zasebnih tabli, već su ravnomerno raspoređene kroz ceo tekst, što čitanje čini dinamičnijim i intimnijim.
Iako knjiga ne beži od teških istina, njena osnovna poruka jeste nada. Autori navode brojne pozitivne primere: zabrane komercijalnog lova na kitove, međunarodnu zaštitu Antarktika, oporavak morskih ekosistema zahvaljujući lokalnim inicijativama... Sve to pokazuje da promene jesu moguće i da kolektivna akcija ima stvarne rezultate.
Knjiga snažno podseća da većina ljudi nema neposredno iskustvo okeana i da upravo ta udaljenost rađa ravnodušnost. Međutim, okean služi kao most – približava nam svet koji ne vidimo, ali od kojeg direktno zavisimo: od hrane i klimatske stabilnosti, do opstanka miliona ljudi širom sveta.
Posredi je istovremeno naučna knjiga, lična ispovest, vizuelni album i moralni apel. Ona ne zastrašuje radi šoka, već poziva na razumevanje, povezanost i odgovornost. Kao što piše na početku knjige, što više ljudi razume i zavoli prirodni svet, to su veće šanse da spasemo i njega – i sebe.
Autor: Domagoj Petrović
