Prikaz knjige „Oblik vode“: Ako vam se svideo film, volećete roman
Roman „Oblik vode“, koji su napisali Giljermo Del Toro i Danijel Kraus, proširuje i obogaćuje originalnu priču koja je osvojila Oskara.
„Oblik vode“ Giljerma Del Tora, drama sa elementima fantastike – u kojoj su glumili Seli Hokins, Majkl Šenon, Ričard Dženkins i Oktavija Spenser – nominovana je 2017. godine za 13 Oskara, a osvojila je četiri, uključujući onaj za najbolji film i režiju.
„Oblik vode“ nije samo ljubavna priča, to je takođe priča o autsajedrima – odbačena (nema Elajza), potlačeni (njena prijateljica crnkinja Zelda), progonjeni (gej umetnik bez posla Džajls), savesni (ruski špijun-naučnik Dr Hofstetler) i drugačiji (čovek-riba) – koji preživljavaju surovost ovog sveta, pronalaze svrhu u njemu i rizikuju sve kako bi pobedili moćna čudovišta.
Dvosatni film je samo zagrebao površinu tih ličnih borbi dok knjiga nema takvih ograničenja. Roman polako razvija likove, popunjava pukotine u njihovim životnim pričama i zaranja u njihove misli.
Različitost perspektiva, uključujući i čoveka-ribu, obogaćuje priču. Ne samo da bolje razumemo neobičnu povezanost između Elajze i njega, već i produbljuje čitaočevu privrženost dragocenom, ali krhkom svetu koji Elajza i Džajls stvaraju u svojim oskudnim prebivalištima iznad bioskopa. Kroz njihove najintimnije misli i strahove čitamo o njihovom velikom trudu da pronađu lepotu u ružnom svetu dok pokušavaju da osvetle svoje usamljeničke i teške živote muzikom, smehom, ljubavlju i prijateljstvom.
Roman počinje sa Ričardom Striklandom (čudovištem ove subverzivne bajke) u trenutku kada sleće u Južnu Ameriku kako bi pronašao čoveka-ribu, lokalnog boga. Hladan i surovi Strikland u romanu (koga u filmu savršeno igra Majkl Šenon) postaje mnogo monstruoznija savremena verzija glavnog junaka Konradovog romana „Srce tame“, koga susret sa „drugima“ pretvara u zver.
Opterećen sećanjima na ratne zločine, dok je služio pod okrutnim Generalom i blago poremećen tokom višemesečne ekspedicije u Amazonu, on je stalno na korak da izgubi zdrav razum.
Još jedan krupan – i divan – dodatak je Striklandova žena Elejn. Njena priča o pronalaženju samopoštovanja i svrhe van doma u duboko mizogenom i seksističkom svetu, formira drugi značajni podzaplet.
Poput svih dobrih priča i ova je smeštena u prošlost; ali pitanja koja postavlja su i dalje aktuelna. Sam del Toro kaže: „Film govori o današnjim problemima i demonizovanju, strahu i mržnji prema drugima i kako je to mnogo opasnija stvar od učenja da voliš i razumeš.“
Romansirana interpretacija del Torove subverzivne bajkovite ljubavne priče se čita veoma sporo, jer ne želite da se završi.
Izvor: hindustantimes.com
Prevod: Miloš Vulikić
„Oblik vode“ Giljerma Del Tora, drama sa elementima fantastike – u kojoj su glumili Seli Hokins, Majkl Šenon, Ričard Dženkins i Oktavija Spenser – nominovana je 2017. godine za 13 Oskara, a osvojila je četiri, uključujući onaj za najbolji film i režiju.
„Oblik vode“ nije samo ljubavna priča, to je takođe priča o autsajedrima – odbačena (nema Elajza), potlačeni (njena prijateljica crnkinja Zelda), progonjeni (gej umetnik bez posla Džajls), savesni (ruski špijun-naučnik Dr Hofstetler) i drugačiji (čovek-riba) – koji preživljavaju surovost ovog sveta, pronalaze svrhu u njemu i rizikuju sve kako bi pobedili moćna čudovišta.
Dvosatni film je samo zagrebao površinu tih ličnih borbi dok knjiga nema takvih ograničenja. Roman polako razvija likove, popunjava pukotine u njihovim životnim pričama i zaranja u njihove misli.
Različitost perspektiva, uključujući i čoveka-ribu, obogaćuje priču. Ne samo da bolje razumemo neobičnu povezanost između Elajze i njega, već i produbljuje čitaočevu privrženost dragocenom, ali krhkom svetu koji Elajza i Džajls stvaraju u svojim oskudnim prebivalištima iznad bioskopa. Kroz njihove najintimnije misli i strahove čitamo o njihovom velikom trudu da pronađu lepotu u ružnom svetu dok pokušavaju da osvetle svoje usamljeničke i teške živote muzikom, smehom, ljubavlju i prijateljstvom.
Roman počinje sa Ričardom Striklandom (čudovištem ove subverzivne bajke) u trenutku kada sleće u Južnu Ameriku kako bi pronašao čoveka-ribu, lokalnog boga. Hladan i surovi Strikland u romanu (koga u filmu savršeno igra Majkl Šenon) postaje mnogo monstruoznija savremena verzija glavnog junaka Konradovog romana „Srce tame“, koga susret sa „drugima“ pretvara u zver.
Opterećen sećanjima na ratne zločine, dok je služio pod okrutnim Generalom i blago poremećen tokom višemesečne ekspedicije u Amazonu, on je stalno na korak da izgubi zdrav razum.
Još jedan krupan – i divan – dodatak je Striklandova žena Elejn. Njena priča o pronalaženju samopoštovanja i svrhe van doma u duboko mizogenom i seksističkom svetu, formira drugi značajni podzaplet.
Poput svih dobrih priča i ova je smeštena u prošlost; ali pitanja koja postavlja su i dalje aktuelna. Sam del Toro kaže: „Film govori o današnjim problemima i demonizovanju, strahu i mržnji prema drugima i kako je to mnogo opasnija stvar od učenja da voliš i razumeš.“
Romansirana interpretacija del Torove subverzivne bajkovite ljubavne priče se čita veoma sporo, jer ne želite da se završi.
Izvor: hindustantimes.com
Prevod: Miloš Vulikić
