Ponekad je već u naslovu naglašeno o čemu će konkretno u knjizi biti reči, pa iako se u ovom slučaju radi o jednom jedinom ključnom terminu, koji glasi ljubav – jasniji naslov za knjigu Alena de Botona nije ni mogao u prevodu biti drugačiji nego „O ljubavi“.

Premda u izvorniku stoji „Essays in Love“, ipak je dovoljno reći da je ovo knjiga o ljubavi kako bi se naslutilo da će pojam ljubav biti predočen kroz filozofska razmatranja i preispitivanja, pa i kroz naučni aspekat, što je samo po sebi neobično, naizgled i kontradiktorno.

Možda romantika i nauka na prvi pogled ne idu zajedno, ali da se ljubav i te kako može uklopiti u svojevrsni eksperiment i kao takva raščlaniti do elemenata mikroskopskih razmera, pokazao je upravo Alen de Boton, podarivši čitaocima nesvakidašnji spoj hronike jedne ljubavi i filozofske studije koja se bavi fenomenom ljubavi uopšte.

Tako je jedna konkretna ljubav, tačnije svaka njena etapa, iskorišćena kao primer razvoja jednog odnosa od zaljubljivanja na prvi pogled do zahlađenja, bezizlaznosti i ponovne nade za novu ljubav, pri čemu se prolazi i kroz segmente koji imaju pomalo neobične nazive, poput ljubavnog terorizma i Isusovog kompleksa.

Prateći razvoj jedne ljubavi kroz posebne osvrte na svaki njen korak, čitaoci će i sami shvatiti da su često prošli kroz identičnu priču, mada je verovatno nikada nisu tumačili kroz prizmu filozofije, psihoanalize i eksperimenata – jer takva tumačenja sentimentalnih pojava zaista mogu delovati besmisleno, ali opet samo na prvi pogled.

Prožeta ne samo naučnim tumačenjima ljubavi, nego i povremenim matematičkim formulama, ilustracijama i dijagramima koji se savršeno uklapaju u sagledavanje ljubavnih odnosa, knjiga „O ljubavi“ ide i dalje od romantike kao uskog značenja naslovnog termina, pa se dotiče i požude, erotike, seksa, materijalističke strane ljubavnog odnosa, a posebno onih prelomnih momenata kada se žudnja pretvara u paranoju, kada prevelika ljubav počne da se suzbija svađama i sukobima, a na kraju naša autodestrukcija počne da se doživljava kao jedina adekvatna kazna onome ko nas je prevario i ostavio da patimo u ljubavi za koju smo pritom očekivali nagradu.

Kako god čitalac shvatio knjigu u celini, makar i kao apsurd (ako smatra da ljubav ne podleže naučnim preispitivanjima), sasvim je sigurno da će bar na jednoj stranici pronaći i detalj iz sopstvenog života, pa možda i preslikanu svoju sudbinu, jer autor je pažljivo odabrao one trenutke kroz koje je prošao svako ko je bar jedanput bio zaljubljen, ili nestrpljiv dok čega odgovor na poziv koji je uputio, ili uplašen da će se razočarati nakon što bolje upozna osobu u koju se zaljubio.

Prisetivši se opaske da čovek možda i ne postoji ako ne postoji neko drugi ko će ga videti, Alen de Boton iznosi i nedoumicu da li je čovek uopšte živ ako nije voljen, a s tim u vezi moglo bi se reći da ne postoji ni ljubav kao pojam ukoliko o njoj niko ne govori niti se bavi njenim proučavanjem, pa je tako knjiga „O ljubavi“ i dokaz da ljubav postoji (čak i kad je prolazna), ali i još jedno potvrđivanje ljubavi kroz istraživanja koja ponekad mogu izgledati kao banalizovanje najdubljih osećanja, no i tada se pokazuju kao preko potrebna i sasvim prikladna jednom fenomenu koji se očigledno mnogo pominje mada se o njemu suštinski malo zna.

Autor: Dušan Milijić