Prikaz knjige „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba“:
Izdavačka kuća Laguna u poslednjih nekoliko godina deo svog izdavačkog plana posvećuje svemu onome što je bilo bitno u istoriji srpskog naroda, a takođe i otkriva neke nove stranice srpske istorije, koje su namerno ili slučajno zaboravljene. Takav slučaj je i sa knjigom Momčila Pertovića „Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba“, koja je nastala kao nastavak „Zanimljive istorije Srba u 147 priča“. Istorija jednog naroda ne može stati u korice jedne knjige, ali pero vrednog i istrajnog istraživača, kakav je Momčilo Petrović, pomaže nam da shvatimo koliko malo o sebi znamo i koliko se potcenjujemo. U 21 poglavlju, gde je u svakom sabrano 7 priča, na oko 470 strana autor otkriva tajne koje su bile sakrivene od očiju javnosti, a umnogome pomažu da shvatimo mnogo toga što nam se dešava. To su priče o zdravlju, o glumcima, o Beogradu, o aferama, o velikašima, o običajima, o neizbežnim kafanama,o bunama i nemirima. Momčilo Petrović nije zapostavio ni našu bližu istoriju o kojoj se mnoge stvari ne znaju – tu su priče o partizanima i o socijalizmu.
Posebno je zanimljiv deo u kome je dat odgovor da li su pojedine pesme, koje su zaživele u narodu, delo autora ili su narodne. Reč je o pesmama Što se bore misli moje, Na kraj sela čađava mehana, Sagradiću šajku, Igrale se delije, Marš na Drinu, Tamo daleko i U lijepom starom Višegradu. Autori su: Mihailo Obrenović, mađaski pesnik Šandor Petefi, advokat i pesnik Mita Popović, pesnik Milorad Petrović Seljančica, kompozitor i dirigent Stanislav Binički, Đorđe Marinković i Dragiša Nedović. Veoma inspirativan je i deo o Jovanu Jovanoviću Zmaju i Lazi Kostiću.
Dokaz da je Srbija oduvek bila napredna, a čak i ispred Evrope, jeste i pojava prvog klavira, prve lokomotive, prve sijalice, prvog semafora, prvog telefona, prvog igranog filma i prvog televizora. U to vreme bilo je stranaca koji su zavoleli Srbiju i srpski narod i odlučili da svoj život tu nastave, a o tome postoje dokazi koje je autor izneo u ovoj knjizi.
Ovo su samo neke od tema koje mogu da privuku pažnju čitaoca i da se ova knjiga doživi kao vremeplov jednog naroda. Verovatno može i da bude podstrek za nove pisce koji traže inspiraciju za pisanje. To može da utiče, da uprkos novim tehnologijama knjiga bude i ostane jedino pravo štivo neprevaziđene vrednosti. Stil pisanja, jasnoća, dokumentarnost knjige Momčila Petrovića o novim pričama iz zanimljive istorije Srba naći će put do svakoga onoga koji ceni mesto srpskog naroda u istoriji.
Autor: Katarina Granata
Posebno je zanimljiv deo u kome je dat odgovor da li su pojedine pesme, koje su zaživele u narodu, delo autora ili su narodne. Reč je o pesmama Što se bore misli moje, Na kraj sela čađava mehana, Sagradiću šajku, Igrale se delije, Marš na Drinu, Tamo daleko i U lijepom starom Višegradu. Autori su: Mihailo Obrenović, mađaski pesnik Šandor Petefi, advokat i pesnik Mita Popović, pesnik Milorad Petrović Seljančica, kompozitor i dirigent Stanislav Binički, Đorđe Marinković i Dragiša Nedović. Veoma inspirativan je i deo o Jovanu Jovanoviću Zmaju i Lazi Kostiću.
Dokaz da je Srbija oduvek bila napredna, a čak i ispred Evrope, jeste i pojava prvog klavira, prve lokomotive, prve sijalice, prvog semafora, prvog telefona, prvog igranog filma i prvog televizora. U to vreme bilo je stranaca koji su zavoleli Srbiju i srpski narod i odlučili da svoj život tu nastave, a o tome postoje dokazi koje je autor izneo u ovoj knjizi.
Ovo su samo neke od tema koje mogu da privuku pažnju čitaoca i da se ova knjiga doživi kao vremeplov jednog naroda. Verovatno može i da bude podstrek za nove pisce koji traže inspiraciju za pisanje. To može da utiče, da uprkos novim tehnologijama knjiga bude i ostane jedino pravo štivo neprevaziđene vrednosti. Stil pisanja, jasnoća, dokumentarnost knjige Momčila Petrovića o novim pričama iz zanimljive istorije Srba naći će put do svakoga onoga koji ceni mesto srpskog naroda u istoriji.
Autor: Katarina Granata
