Prikaz knjige „Ne traži se“: Svet kao udobno krilo
Sa plakata na naslovnoj strani slikovnice „Ne traži se“ za koju je tekst napisala Kašel Gurli, američka književnica, a koju je duhovito i toplo ilustrovao Skajlar Hogan, netremice nas gleda jedno preplašeno crno mače. Čak ni među najmlađima nema čitalaca naviknutih na mačje nenametljivo prisustvo, ali i nepredvidljivo ponašanje, koji neće pomisliti kako se među koricama ove obimom nevelike knjige nalazi još jedna uzbudljiva, srceparajuća priča o izgubljenom, pa iz nevolje izbavljenom mačencetu.
Ali već na prvim stranama ove slikovnice vedrog kolorita čitalac će shvatiti da glavni junak ove priče, zapravo, nije mače sa ljubičastom ogrlicom i očima koje mogu da obasjaju i najdublju tamu, već neko sasvim drugi. I to, ni manje ni više, neko koga su ovdašnji čitaoci, zahvaljujući prevodu Izdavačke kuće Laguna, već upoznali kao junaka slikovnice „Nisam nestao“ – nestašni, avanturama skloni, pas Bucko.
Na početku nove avanture, prezadovoljan tretmanom koji ima u kući, on uživa u svim mogućim blagodatima jedinog paženog i maženog ljubimca i ne pomišlja da bi takav status mogao biti doveden u pitanje. Ali, samodovoljnom i pomalo oholom, zatajiće mu prirodni instikti i lako će mu promaći da se dogodilo nešto veoma važno: broj ukućana se povećao! A to će naslutiti tek kada počne da opaža znake nečijeg prisustva.
Ko za sobom ostavlja klupka crnih dlaka? Ko je toliko nespretan ili bezobziran da razbije saksiju sa cvećem? I ko se to usuđuje da izgrebe nameštaj, pa i predmete, kojima je neprikosnoveni vlasnik baš on, četvoronožni gospodar kuće? Bucko će sprovesti pravu detektivsku istragu čiji rezultat mu se nimalo neće dopasti, jer njemu nije dovoljno da bude dominantan, već da bude jedini.
Ispostaviće se da jeste dobio sustanara: jedno maleno, zbunjeno i dobrodušno mače kome se, kao i svim pripadnicima njegovog roda koji imaju crno krzno, olako pripisuje da donosi nesreću i pravi pometnju. I Bucko reaguje baš onako kako reaguju deca koja su upravo dobila mlađeg brata ili sestru, a od kojih se očekuje da se prilagode novom ritmu, ali i da povrate osećaj vlastite sigurnosti i važnosti. Ipak, glavnom junaku slikovnice, koju je prevela Irina Markić, trebaće poprilično vremena da shvati kako ga umiljato i zbunjeno mače ničim ne ugrožava, već da je problem sa kojim se mora izboriti, zapravo, u njemu samom.
Zato je delo već dokazanog umetničkog tandema Gurli–Hogan tek na prvi pogled priča o dva kućna ljubimca čije se prirode razlikuju toliko da o njihovoj međusobnoj netrpeljivosti svedoče brojne poslovice i izreke naroda sveta, među kojima je i ona da ih samo ledena zima može naterati da se približe jedno drugom. Ono potvrđuje da u krilu, baš kao i u srcu devojke koja o njima brine, ima mesta i za onog koji od radosti maše repom i za onog ko, zadovoljan i siguran, tiho prede. I da je to udobno krilo, u stvari, metafora za svet koji nam, iako jedva da možemo poverovati u to, ipak pripada podjednako svima.
Autor: Olivera Nedeljković
