Prikaz knjige „Mafija: Globalna istorija“: Krivo ogledalo vlasti
Knjiga „Mafija: Globalna istorija“ američkog, pre svega, istoričara Rajana Džindžerasa odlikuje se širinom zahvata. Autor istražuje različite kriminalne organizacije, od italijanske Koza Nostre i Kamore, preko kineskih trijada i japanske jakuze, do ruske, ukrajinske i balkanske mafije i latinoameričkih narko-kartela. Pritom on ne opisuje samo njihov nastanak i razvoj već i pokazuje kako su kriminalne strukture uticale na oblikovanje modernog sveta. Kad državne institucije ne uspevaju da uspostave delotvornu kontrolu nad teritorijom, ekonomijom i stanovništvom, kriminalne organizacije preuzimaju neke funkcije države: pružaju zaštitu, uređuju odnose unutar zajednice i uspostavljaju sopstvene sisteme pravila i kažnjavanja.
Mafija je, u tom smislu, svojevrsno krivo ogledalo državne vlasti. Ona preuzima njene mehanizme, ali ih stavlja u službu privatnih interesa i nezakonite zarade. Pritom, autor pokazuje da mafije ne moraju uvek da podrivaju državu: u pojedinim istorijskim okolnostima postaju njen funkcionalni deo, sarađujući sa političarima, policijom i obaveštajnim strukturama. Upravo ta sposobnost da u isti mah budu protivnici i saveznici vlasti čini ih posebno otpornim na pokušaje suzbijanja.
Džindžeras razmatra i ulogu zakonskih zabrana u razvoju organizovanog kriminala. Pokušaji vlasti da potisnu prostituciju, kockanje i trgovinu opojnim sredstvima često nisu dovodili do nestanka tih delatnosti, naprotiv. Tako nastaje paradoks u kom država, nastojeći da zabrani određene aktivnosti, ponekad stvara uslove za razvoj organizacija koje svoju moć grade upravo na kršenju zabrana.
Autor pokazuje i kako popularna kultura, naročito trilogija „Kum“, nije samo romantizovala mafiju već je uticala i na njeno samopredstavljanje. Kriminalci su počeli da oponašaju sopstvenu filmsku sliku.
Istorija američke mafije otkriva koliko su njen razvoj omogućili politički i ekonomski interesi. Italijanska migracija početkom dvadesetog veka prenela je određene oblike tajnog udruživanja u Sjedinjene Države, gde su društvene prilike i ilegalna tržišta omogućili njihov dalji razvoj. Prohibicija je posebno pogodovala povezivanju kriminalnih porodica i širenju njihovog poslovanja. Drugi svetski rat doneo je nove mogućnosti za saradnju mafija sa političkim i obaveštajnim strukturama.
U kasnijim poglavljima autor prati, između ostalog, razvoj međunarodne trgovine narkoticima i uspon latinoameričkih, naročito kolumbijskih organizacija povezanih sa Pablom Eskobarom. Za razliku od tradicionalnih mafija, koje su često kontrolisale različita ilegalna tržišta, pojedini karteli izgradili su moć prvenstveno na proizvodnji i distribuciji kokaina. Njihov razvoj pokazuje kako se organizovani kriminal prilagođava globalizaciji i koristi međunarodne trgovinske tokove za širenje svog uticaja.
Najveća vrednost knjige nije samo u raznovrsnosti istorijskih primera već i u pokušaju da se pokaže kako kriminalne organizacije nastaju, opstaju i menjaju se zajedno sa društvima u kojima deluju. Najvažnija pak poruka jeste da mafiju ne treba posmatrati kao izdvojeno podzemlje koje ugrožava inače uređeno društvo. Ona često nastaje iz slabosti državnih institucija, ali može opstati i u razvijenim zemljama zahvaljujući vezama sa legalnim poslovima, političkim strukturama i međunarodnim tržištima. Njena dugovečnost ne objašnjava se samo sposobnošću kriminalaca da izbegnu kaznu već i činjenicom da određeni delovi društva od takvog sistema imaju korist.
Istorija mafije zato nije samo povest ljudi koji žive izvan zakona već i istorija poretka koji im omogućava da steknu moć. U tom smislu, knjiga govori manje o udaljenom svetu kriminalaca, a više o protivrečnostima modernog društva, što je zahvat koje ovo štivo čini posebno univerzalnim.
Autor: Domagoj Petrović
