Prikaz knjige „Ledeni zmaj“ Džordža R. R. Martina
Beogradska Laguna objavila je, baš na vreme za novogodišnje/božićne praznike i zimski raspust, novelu Džordža R. R. Martina – „Ledeni zmaj“.
Prvi put je objavljen 1980. kao kratka priča u okviru antologije „Dragons of Light“ („Zmajevi svetlosti“).
Priča o Adari, snežnom detetu, i njenom ledenom zmaju potom je prerađena i 2007. objavljena kao knjiga sa crtežima Ivon Gilbert.
Da bi obuzdao ogromno nestrpljenje čitalaca koji iščekuju završetak serijala „Pesma leda i vatre“, Martin je reizdao knjigu sa apsolutno savršenim, fantastičnim i predivnim ilustracijama Luisa Roje – i to je izdanje koje je objavila Laguna.
„Ledeni zmaj“ je mnogo, mnogo više Rojova knjiga nego Martinova. Martinova vanvremenska priča o prijateljstvu devojčice autsajdera i njenog zmaja jeste lepa, dirljiva i simpatična, ali su ilustracije te koje ovu knjigu čine apsolutno savršenom.
Crtanje i predstavljanje zmajeva je, bar se meni tako čini, komplikovano. Nekako uvek ispadnu kao žgoljavi crvići sa krilima i gadnim glavama ili nekako zdepasti kao ona aždajica što peva „slatka mala prevrnuta torto“.
Rojov zmaj je pravi-pravcati zmaj. Šmaug zmaj, Denerisin zmajevi zmaj. Zmaj kakvog je jednom prilikom Dragan Paunović nacrtao mom sinu – apsolutno savršen zmaj kakvog svi zamišljamo, ali ne umemo tačno da objasnimo šta nam fali u prikazima zmajeva koje viđamo.
Priča je smeštena u svet koji prethodi „Igri prestola“. Adara je rođena u vreme najgore zime. Majka joj je umrla na porođaju, i Adara odrasta u dete drugačije od ostalih – voli zimu, hladnoću i samoću. Hladna je – i na dodir i u ophođenju sa ljudima, ali celog života ima „anđela čuvara“, ledenog zmaja koga je dodirnula prvi put kada je imala četiri i koga je jahala prvi put sa pet godina.
Ljudi iz njenog sela ledene zmajeve smatraju stvorenjima iz legendi koja za sobom ostavljaju trag jezive hladnoće.
Kada je Adara napunila sedam, počeo je rat i njeno selo napadaju vatreni zmajevi sa Severa. Ledeni zmaj spasava Adaru i njenu porodicu, i u tom herojskom podvigu i iskazivanju ljubavi prema devojčici nestaje i topi se u ledeno jezero. Sa nestankom zmaja, nestaje i hladnoća iz Adare, i ona postaje „normalna“.
Priča o Adari i njenom zmaju je već viđena. To je priča o neobičnom prijateljstvu deteta i životinje, o odrastanju, prihvatanju, pritiscima okoline. Ono što Martinovu priču čini tako primamljivom jesu ledena devojčica i njen zmaj, smešteni u bajkovite zaleđene predele sveta leda i vatre.
Ogranak za animaciju kompanije Vorner najavio je prošle godine da su kupili prava za snimanje dugometražnog animiranog filma zasnovanog na knjizi, koji će producirati Martin.
Još samo da završi „Pesmu leda i vatre“, pa da uživamo bez zadrške.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Prvi put je objavljen 1980. kao kratka priča u okviru antologije „Dragons of Light“ („Zmajevi svetlosti“).
Priča o Adari, snežnom detetu, i njenom ledenom zmaju potom je prerađena i 2007. objavljena kao knjiga sa crtežima Ivon Gilbert.
Da bi obuzdao ogromno nestrpljenje čitalaca koji iščekuju završetak serijala „Pesma leda i vatre“, Martin je reizdao knjigu sa apsolutno savršenim, fantastičnim i predivnim ilustracijama Luisa Roje – i to je izdanje koje je objavila Laguna.
„Ledeni zmaj“ je mnogo, mnogo više Rojova knjiga nego Martinova. Martinova vanvremenska priča o prijateljstvu devojčice autsajdera i njenog zmaja jeste lepa, dirljiva i simpatična, ali su ilustracije te koje ovu knjigu čine apsolutno savršenom.
Crtanje i predstavljanje zmajeva je, bar se meni tako čini, komplikovano. Nekako uvek ispadnu kao žgoljavi crvići sa krilima i gadnim glavama ili nekako zdepasti kao ona aždajica što peva „slatka mala prevrnuta torto“.
Rojov zmaj je pravi-pravcati zmaj. Šmaug zmaj, Denerisin zmajevi zmaj. Zmaj kakvog je jednom prilikom Dragan Paunović nacrtao mom sinu – apsolutno savršen zmaj kakvog svi zamišljamo, ali ne umemo tačno da objasnimo šta nam fali u prikazima zmajeva koje viđamo.
Priča je smeštena u svet koji prethodi „Igri prestola“. Adara je rođena u vreme najgore zime. Majka joj je umrla na porođaju, i Adara odrasta u dete drugačije od ostalih – voli zimu, hladnoću i samoću. Hladna je – i na dodir i u ophođenju sa ljudima, ali celog života ima „anđela čuvara“, ledenog zmaja koga je dodirnula prvi put kada je imala četiri i koga je jahala prvi put sa pet godina.
Ljudi iz njenog sela ledene zmajeve smatraju stvorenjima iz legendi koja za sobom ostavljaju trag jezive hladnoće.
Kada je Adara napunila sedam, počeo je rat i njeno selo napadaju vatreni zmajevi sa Severa. Ledeni zmaj spasava Adaru i njenu porodicu, i u tom herojskom podvigu i iskazivanju ljubavi prema devojčici nestaje i topi se u ledeno jezero. Sa nestankom zmaja, nestaje i hladnoća iz Adare, i ona postaje „normalna“.
Priča o Adari i njenom zmaju je već viđena. To je priča o neobičnom prijateljstvu deteta i životinje, o odrastanju, prihvatanju, pritiscima okoline. Ono što Martinovu priču čini tako primamljivom jesu ledena devojčica i njen zmaj, smešteni u bajkovite zaleđene predele sveta leda i vatre.
Ogranak za animaciju kompanije Vorner najavio je prošle godine da su kupili prava za snimanje dugometražnog animiranog filma zasnovanog na knjizi, koji će producirati Martin.
Još samo da završi „Pesmu leda i vatre“, pa da uživamo bez zadrške.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
