Laži nas okružuju. Toliko smo navikli na njih da često više i ne pokušavamo da ih prepoznamo. Bombardovani smo poluistinama, spinovima i fabrikovanim narativima, pa manipulaciju doživljavamo kao neizbežan proizvod savremenog doba. Međutim, obmana nije izum modernih medija niti društvenih mreža. Ona je stara koliko i civilizacija – menja oblike, prilagođava se vremenu, ali joj je suština ista: da utiče, zavede i preoblikuje stvarnost u korist onih koji je plasiraju.

Upravo tim fenomenom bavi se knjiga „Kratka istorija sveta u 50 laži“autorke Nataše Tid. Hrabro i temeljno, bez senzacionalizma, ona razotkriva mitove i neistine koje su se kroz vekove toliko ukorenile da su postale „opšteprihvaćene istine“. Autorka čitaoce vodi na putovanje kroz istoriju, pokazujući kako su pažljivo konstruisane laži menjale tok događaja, pokretale mase i oblikovale kolektivno pamćenje.

Od propagandne veštine Julija Cezara, koji je sopstvenu političku sliku gradio kroz fabrikovane izveštaje, preko legende o papi Jovani koja je vekovima opstajala kao „dokazana činjenica“, do prikrivanja istine o britanskim koncentracionim logorima – knjiga otkriva koliko je granica između mita i istorije često tanka. Posebno potresna poglavlja posvećena su sudbini sestara Mirabal, čija je borba protiv diktature dugo bila potiskivana, kao i zataškavanju razmera katastrofe u Černobilju, kada je istina kasnila, a posledice već bile nesagledive.

Autorka se bavi i falsifikatima koji su podsticali ratove, verske i političke podele, ali i savremeni(ji)m medijskim manipulacijama koje utiču na naše svakodnevne stavove i odluke. Njena osnovna teza nije samo da su laži moćne, već da su često sistemski građene i brižljivo održavane. Istoriju, kaže poznata maksima, pišu pobednici – ali ova knjiga podseća da je na svakome od nas odgovornost da čita između redova, proverava izvore i ne prihvata zdravo za gotovo ono što se predstavlja kao neupitna činjenica.

Autor: Đorđe Bajić, književnik, filmski i književni kritičar

Izvor: Nedeljnik