Prikaz knjige „Ko pita ne skita“: Učenje kao beskonačna igra
Deca rođena u doba modernih tehnologija, sasvim očekivano, upućena su na preobilje multimedijalnih izvora informacija tako da opšte ili tematske enciklopedije, uprkos izuzetnoj vrednosti koja je rezultat višegodišnjeg timskog rada na oblikovanju njihovog sadržaja i forme, nemaju ni približno važnu ulogu kakvu je u odrastanju i samoobrazovanju mladih čitalaca u analognom svetu imala, na primer, čuvena knjiga „1000 zašto 1000 zato“. Ali, bez obzira na dostupnost i brzinu kojom se uz pomoć digitalnih tehnologija može zadovoljiti detinja radoznalost i dopreti do odgovora za kojim se nekada danima bezuspešno tragalo, podaci dobijeni jednim jedinim klikom uglavnom nisu sasvim pouzdani, čvrsto naučno utemeljeni, struktuirani niti prilagođeni određenom čitalačkom uzrastu.
Ako tome pribrojimo sve one Scile i Haribde koje u virtuelnom svetu lako zarobe i sasvim iskusnog i veoma obazrivog korisnika internet pretraživača, veoma je važno da one koji tek stiču čitalačke navike pravovremeno uputimo na sve brojnija enciklopedijska izdanja koja su im namenjena. Među njima, po originalnosti pristupa i načinu na koji su predočena i interpretirana interdisciplinarna znanja, zapaženo mesto pripada enciklopediji koju je za decu uzrasta od 7 do 12 godina na veoma zanimljiv način osmislio britanski novinar i književnik Majk Rempton. Ovo vredno Lagunino izdanje, u prevodu Aleksandre Branković, naslovljeno je našom narodnom poslovicom „Ko pita ne skita“, koja jasno odražava osnovnu autorovu zamisao, veoma blisku čuvenoj Ajnštajnovoj tvrdnji kako je mašta važnija od znanja.
Polazeći od jasnog uverenja da nema glupih pitanja, Rempton motiviše mlade čitaoce da neprestano tragaju za odgovorima, kreativno razmišljaju i izražavaju svoje stavove bez bojazni da će načiniti grešku ili postati povod za podsmeh. I već na prvim stranicama objašnjava zašto je važnije umeti da postaviš dobro pitanje nego da daš usvojeni odgovor. Jer pitanja su ta zbog kojih se razmiču vidici i čini iskorak iz očekivanog i poznatog ka novom i drugačijem. A takva, veoma originalna i duhovita pitanja, bez sumnje, ponajbolje postavljaju oni čiji um je još uvek otvoren, čije razmišljanje je divergentno, a ponašanje neopterećeno normama. Dakle – sama deca.
Zbog toga, svako od 213 pitanja koje Rempton obrađuje među koricama svoje knjige zvuči kao da ga je upravo postavilo neko razigrano i maštovito dete, željno da sazna sve o svemu: i zašto su prsti idealni za čačkanje nosa, i da li ćemo ikad putovati brže od svetlosti, i kako razmišljaju bebe, i kako su vitezovi u oklopima išli u toalet, i zašto bubamara ima tufne, i, naravno, ko je izumeo gaće, a ko prvu igru na svetu. Odgovori na ova inventivna pitanja, postavljeni iz vizure koja je bliska detetu, konkretni su i jasno obrazloženi, pa mladog čitaoca upoznaju sa proverenim naučnim dostignućima. Pri tome ga neprestano podstiču na dublje razmišljanje i neprestano spoznavanje sveta, na beskonačnu igru uma i imaginacije. Informativnoj vrednosti ovog izdanja u visokoj meri doprinose i prateći, veoma važni segmenti (pojmovnik i indeks, kao i spisak zastupljenih pitanja) koji znatno olakšavaju njegovo korišćenje, ali i utiču da mladi čitaoci, pred kojima su decenije neprestanog učenja, steknu prva iskustva u korišćenju stručne literature.
Ali, bez obzira kojim redosledom iščitavao tekst, koji na stranicama ove knjige prate jarke, karikaturalne ilustracije za koje je zaslužan Giljerme Karsten, nema mališana koji će pročitati odgovor na pitanje koji je najglasniji zabeleženi vrisak a da ne oseti istinsku radost što mu učiteljica nije gospođa Analiza Vrej iz Severne Irske, rekorderka u toj disciplini. Ili što ne mora da adresira pisma koja putuju na Novi Zeland u mesto koje u nazivu ima čak 85 slova! A upravo ta jednostavnost i nepretencioznost, kao i humorističan ton u kome Rempton saopštava važne podatke ili objašnjava komplikovane pojave čini da čitanje njegove knjige, umesto pukog usvajanja suvoparnih činjenica, postaje istinsko uživanje i izvanredna zabava za čitavu porodicu.
Autor: Olivera Nedeljković
