Prikaz knjige „Hvala, gospodine Diore“: Kako je Dior vratio sjaj i glamur razrušenom svetu
Nakon tragedije, smaka i kraha koje je Drugi svetski rat ostavio za sobom, dok se iz sivila ruševina polako uzdizao i gradio jedan drugi svet s novim fabrikama, ulicama, gradovima, društvenim ustanovama i čitavim novim zemljama, ljudi su poželeli da turobne uspomene na tek minule događaje i grč pesimizma i straha rasteraju i odagnaju povratkom optimizmu, uživanju u životu, lepome, raskoši i glamuru, i upravo tad je na scenu stupio Kristijan Dior. Njegov „nju luk“, to jest „novi izgled“, zamenio je stegnute i krute linije krojevima i bojama koje slave lepotu tela, a skromnost i svedenost predratnih trendova senzualnom prefinjenošću i otmenošću koja je slavila ženstvenost. Zbogom odeći koja je podsećala na uniforme i gotovo crkvenu smernost, i zdravo odeći od svile i satena, utegnutim strukovima i žipon suknjama! Dok čekamo da Epl TV Plus završi seriju The New Look u kojoj će Ben Mendelson glumiti Diora, a Žilijet Binoš čuvenu Koko Šanel, koja je, kao saradnica okupatora, nakon rata bila na zasluženom kraju svoje karijere, Laguna nam je obezbedila štivo za čitanje: roman „Hvala, gospodine Diore“ nemačke književnice Anjes Gabrijel.
Diora u knjizi upoznajemo kroz priču o skromnoj devojci Selestini, koja odmah po završetku rata, bežeći od bezosećajnog verenika, tuge nakon majčine smrti i učmalog života u provinciji, odlazi u samu prestonicu mode i lepote, gde se pod krošnjama kestenova duž blistavih pariskih bulevara kriju izlozi najuglednijih modnih kuća u kojima jedna haljina košta isto koliko i godišnja plata nastavnika. Mameći nas zavodljivim vizuelnim scenama i slikama koje dočarava bogatim jezikom, Anjes Gabrijel pred nama oživljava bajkoviti Pariz kitnjastih zgrada, romantičnih ulica ispunjenih cvećem, mansardi s pogledom na Senu i Ajfelov toranj, ljupkih bistroa u kojima sede dame doterane po poslednjoj modi. Slično opojnoj kafi iz tih istih kafića i hrskavim kroasanima, i njene ćete rečenice poželeti dugo da gustirate, uživajući u njihovom čarobnom ukusu. Koristeći pero gotovo kao kameru u ruci nadahnutog filmskog kinematografa, Gabrijelova nastavlja priču o riđokosoj Selestini koja se zapošljava kod Diora kao domaćica i ubrzo ga osvaja svojom urođenom gracioznošću i vedrim duhom, te postaje njegova muza koja će inspirisati jedan novi stil i u potpunosti promeniti sliku modnog sveta.
Iako je roman oda napisana u slavu sjaja i bonvivanskog blistavila Pariza, priča ne izbegava ni tamne strane života: na ulicama kojima Selestina hoda srećemo i muškarce, i stare i mlade, tek pridošle iz rata, obogaljene i osakaćene na borbenim linijama, a saznajemo i da nisu svi Diorovu modu prihvatali raširenih ruku – ogorčene feministkinje su protestovale na njegovoj američkoj turneji ne želeći da budu sputane uskim strukovima njegovih haljina, ne shvatajući da su one upravo rađene u slavu ženstvenosti.
Ma koliko nekome površno delovala, pogotovo u gradu u kom se nakon rata jaja, mleko i brašno još kupuju na bonove, cigarete razmenjuju za čokoladu i slatkiše, dok je kafa osiromašenom svetu i dalje samo misaona imenica, moda ipak jeste oblik čarolije koja, vraćajući svetu sjaj i boje, podseća ljude da u životu i njegovim lepotama treba uživati, i to je upravo i poruka utkana u predivo ovog romana. Romana koji se slobodno može nazvati razglednicom Pariza, onog koji miriše na slatke makrone, prhka peciva i bergamot i limun iz Diorovih čuvenih parfema.
Autor: Miroslav Bašić Palković
