Prikaz knjige „Gradovi i himere“: Divni, božanski, neponovljivi Dučić
Divni Dučić. Božanski Dučić. Neponovljivi Dučić... Nijedan epitet nije dovoljno jak da bi se opisao značaj i domet poezije našeg slavnog pesnika. Ali da li ste znali da je Jovan Dučić pisao i prozu? Niste? Imajte onda u vidu da je Laguna objavila novo izdanje čuvene knjige „Gradovi i himere“, u kojoj su sakupljeni Dučićevi putopisi sa raznih svetskih destinacija. Njegovi zapisi nas vode u Ženevu, Rim, Atinu, Madrid, Pariz, Jerusalim, Kairo i druge znamenite gradove, ali svako putovanje istovremeno postaje i razmišljanje o umetnosti, istoriji, veri, lepoti, ljudskoj prirodi i prolaznosti civilizacija.
Iako je široj publici najpoznatiji kao poeta vrhunskog lirskog izraza, Dučić je bio i diplomata, esejista, mislilac, dendi i strastveni putnik. Upravo su ta iskustva sa njegovih putešestvija pretočena u ovu jedinstvenu zbirku putopisa. Ali pazite! U „Gradovima i himerama“ čitalac neće pronaći običan turistički vodič niti puki opis znamenitosti. Dučić gradove posmatra kao živa bića sa sopstvenim karakterom, istorijom i dušom. Pišući raskošnim i značenjima bremenitim stilom, Dučić u ovoj svojoj knjizi, kako su kritičari i čitaoci odavno primetili, spaja preciznost diplomate sa senzibilitetom pesnika. Njegove rečenice odišu lepotom jezika, ali i neverovatnom erudicijom, pa se knjiga čita podjednako kao književno delo, istorijska studija i filozofska meditacija.
Novo Lagunino izdanje predstavlja ovo bezvremensko delo novim generacijama čitalaca i podseća da veliki klasici nikada ne izlaze iz mode. Naprotiv, u vremenu brzih putovanja i površnih utisaka, Dučićevi putopisi nas uče da je pravo putovanje ono koje menja naš pogled na svet. Možda je upravo u tome najveća vrednost ove knjige.
„Gradovi i himere“ nisu samo svedočanstvo o mestima koja je Dučić posetio, već i o čoveku koji je umeo da iza spoljašnjeg sjaja gradova otkrije njihovu skrivenu prirodu. Čitajući ove stranice danas, lako ćemo shvatiti zašto Dučićeva proza ni posle gotovo jednog veka nije izgubila ni svežinu ni snagu. Ona nas podseća da prava književnost ne poznaje rok trajanja i da se velikim piscima uvek iznova vraćamo – sa istim divljenjem i novim otkrićima.
Autor: Đorđe Bajić, književnik, filmski i književni kritičar
Izvor: Nedeljnik
