Prikaz knjige „Grad devojaka“ – oda ženskim težnjama
Elizabet Gilbert, autorka putopisnog memoara „Jedi, moli, voli“ koji je pročitalo 15 miliona čitalaca širom planete, postala je, u neku ruku, guru i zvezda zahvaljujući raznolikom sadržaju koji plasira; svaki preokret u sopstvenom životu deli sa milionima svojih pratilaca na društvenim mrežama, o čemu se dalje izveštava sa obe strane Atlantskog okeana. Stoga ponekad, njen status poznate ličnosti, koji Vašington Post smešta u „oprasferu“ (Opra + atmosfera), zasenjuje činjenicu da je Gilbertova vrstan romanopisac.
Glavna junakinja i narator u romanu „Grad devojaka“ Vivijan Moris – vaspitana i nevina devojka iz dobre kuće – stiže u Njujork na leto 1940. godine nakon što su je izbacili sa prestižnog ženskog koledža, što njena dobrostojeća porodica koja živi na istočnoj obali nije doboro prihvatila i zato je šalju da živi sa raskalašnom tetkom Peg, koja je vlasnica oronulog starog pozorišta. Na sceni Tetra Lili prikazuju se plesne tačke za publiku koju većim delom čini radnička klasa, što pozorište često dovodi na ivicu bankrota. Vivijan će istog trena zavoleti svet kom pripada njena tetka Peg, ali i glamurozni svet razuzdanih šou-gerli, koje sa oduševljenjem prihvataju njene krojačke talente i sebi zacrtavaju zadatak da joj pomognu da izgubi nevinost, o čemu sazanajemo u jednom od najduhovitijih i najkomičnijih delova romana.
Sudbina Teatra Lili će se preokrenuti kada Pegina stara prijateljica, priznata engleska pozorišna glumica Edna Parker Votson, doputuje u Njujork u pratnji privlačnog mlađeg muža bežeći od bombardovanja Londona. Pegin otuđeni muž Bili, sada holivudski scenarista, vraća se kako bi napisao scenario za novu predstavu. Gilbertova je izjavila kako je želela da napiše roman koji će slaviti ženske težnje čije ishodište neće biti kažnjeno, kao što je to bio slučaj u mnogim pređašnjim književnim delima. Takođe, autorka nije želela da predstavi ni priču u kojoj postupci nemaju nikakve posledice nalik nekim od bezazlenih komada izvedenih na sceni Tetara Lili, već će Vivijan izazvati skandal koji će dovesti u pitanje novonastali uspeh pozorišta, ali i integritet njenih prijateljskih odnosa. U njemu ćemo takođe pronaći mnoštvo nagoveštaja o tome da nesputana i razuzdana seksualnost mlade žene nije uvek samo zabava. U jednoj od scena, Vivijan i njena starija i iskusnija prijateljica Silija završiče u hotelskoj sobi sa trojicom muškaraca; Silija, osetivši da postoji razlog za brigu, šalje Vivjan po cigarete i pridružuje joj se sa modricom na oku. „Pretpostavljam da je naš stav bio: Pa, muškarci će uvek biti muškarci! Moraš razumeti ipak da je to bilo davno pre nego što se u javnosti govorilo o tako mračnim temama – stoga nismo vodile ni privatne razgovore o njima.“
Vivijan se osvrće na događaje iz svoje mladosti na rubu svoje 90. godine života u pismu upućenom mlađoj ženi, Anđeli, koju interesuje priroda odnosa koji je imala sa njenim ocem. Oko 400 stranica knjige treba pročitati kako bismo saznali srž ljubavne priče, čiji začeci počinju tokom rata ali i pod okriljem blještavog klupskog života na Menhetnu.
Gilbertova posvećuje pažnju istorijskim detaljima i žargonima kao i u prethodnom romanu, dok su dijalozi tečni poput vrcavih scenarija burlesknih komedija. Ali u svoj toj gunguli i šljokicama krije se roman koji prvenstveno govori o buđenju i osnaživanju mlade žene, dok je istovremeno topla i poučna priča u prijateljstvu, o izborima koje žene prave i o načinu na koji su složeni odnosi i seksualnost fenomen koji nije stvar savremenog društva, već problem koji neko vreme obitava.
Autor: Stefani Merit
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković
