Prikaz knjige „Filosofija palanke“ Radomira Konstantinovića
Poznato delo istaknutog srpskog i jugoslovenskog filozofa, publiciste i književnika Radomira Konstantinovića (1928–2011) nastalo je 1969. godine i od tada izaziva brojne komentare i sukobljena mišljenja. Novo izdanje Lagune sadrži i obimne beleške, priređene autorove kraće tekstove na različite književne teme koji pojašnjavaju ili dopunjuju samo delo, provodeći čitaoca kroz tok misli i zaključaka koje su konačno uobličile „Filosofiju palanke“ i omogućujući tako i čitaocima bez većih filozofskih predznanja da razumeju ovo delo.
Veće interesovanje za Konstantinovićevo delo pojavilo se tokom poslednje decenije dvadesetog veka, u rastočenom sistemu vrednosti jedne zemlje u nestajanju. Tada je dublje razumevanje mentaliteta i nepisanih zakona koji kroje i danas srpsko društvo bilo neophodno da bi se razumele promene koje će doneti destrukciju i opšti moralni pad koji traje do danas. „Filosofija palanke“ nije samo nagovestila, već potpuno tačno opisala sve elemente srpskih zabluda, lutanja i stranputica koje su nas vodile ka istorijskom i kulturnom ćorsokaku, kaže Filip David. A jedna od prvih rečenica uvodi nas u ton i ideju čitavog dela: „Iskustvo nam je palanačko... Palanka je naša sudbina i naš zao udes.“
Palanka kao model življenja, ali i kao velika metafora, jeste mesto okamenjenih normativa društvenog ponašanja, samim tim je nepromenljiva, veštačka i večna. Jer sve što je patvoreno po svojoj prirodi je nepromenljivo, a samo istinsko i pravo je konačno, prolazno i podložno promenama. Skučenost ljudskog duha vodi nas ka opiranju procesima intelektualnog i ljudskog napredovanja, u čemu palanka vidi svoj izvor vitalnosti i trajanja. Čovek sapet takvim normama minimizira i prigušuje svako istinsko osećanje, relativizirajući i kanališući kroz podsmeh sve što mu je strano i van njegovog vidokruga.
U vreme kada je nastalo, nedovoljno pročitano i istumačeno, danas ovo delo možemo posmatrati i u svetlu u međuvremenu ponovo objavljivanih dela srpskih klasika, „Hronike palanačkog groblja“ Isidore Sekulić, „Došljake“ Milutina Uskokovića, dugo zaboravljeni roman o pokušajima bekstva iz male sredine koja ipak i zauvek ostaje u čoveku, kao i manje poznate pripovetke „Palanka u planini“ Anđelije Lazarević koja je tek nedavno dobila svoje mesto u srpskoj književnosti.
Iz palanke bežimo da bismo dokazali da možemo više i bolje. Palanci i njenom duhu se vraćamo samo poraženi životom od koga nismo dobili koliko mislimo da zaslužujemo.
Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik
Veće interesovanje za Konstantinovićevo delo pojavilo se tokom poslednje decenije dvadesetog veka, u rastočenom sistemu vrednosti jedne zemlje u nestajanju. Tada je dublje razumevanje mentaliteta i nepisanih zakona koji kroje i danas srpsko društvo bilo neophodno da bi se razumele promene koje će doneti destrukciju i opšti moralni pad koji traje do danas. „Filosofija palanke“ nije samo nagovestila, već potpuno tačno opisala sve elemente srpskih zabluda, lutanja i stranputica koje su nas vodile ka istorijskom i kulturnom ćorsokaku, kaže Filip David. A jedna od prvih rečenica uvodi nas u ton i ideju čitavog dela: „Iskustvo nam je palanačko... Palanka je naša sudbina i naš zao udes.“
Palanka kao model življenja, ali i kao velika metafora, jeste mesto okamenjenih normativa društvenog ponašanja, samim tim je nepromenljiva, veštačka i večna. Jer sve što je patvoreno po svojoj prirodi je nepromenljivo, a samo istinsko i pravo je konačno, prolazno i podložno promenama. Skučenost ljudskog duha vodi nas ka opiranju procesima intelektualnog i ljudskog napredovanja, u čemu palanka vidi svoj izvor vitalnosti i trajanja. Čovek sapet takvim normama minimizira i prigušuje svako istinsko osećanje, relativizirajući i kanališući kroz podsmeh sve što mu je strano i van njegovog vidokruga.
U vreme kada je nastalo, nedovoljno pročitano i istumačeno, danas ovo delo možemo posmatrati i u svetlu u međuvremenu ponovo objavljivanih dela srpskih klasika, „Hronike palanačkog groblja“ Isidore Sekulić, „Došljake“ Milutina Uskokovića, dugo zaboravljeni roman o pokušajima bekstva iz male sredine koja ipak i zauvek ostaje u čoveku, kao i manje poznate pripovetke „Palanka u planini“ Anđelije Lazarević koja je tek nedavno dobila svoje mesto u srpskoj književnosti.
Iz palanke bežimo da bismo dokazali da možemo više i bolje. Palanci i njenom duhu se vraćamo samo poraženi životom od koga nismo dobili koliko mislimo da zaslužujemo.
Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik
