Prikaz knjige „Draga Doli“: „Teta Saveta“ novih generacija
Razumljivo je što nisu malobrojni čitaoci koji preskaču uvode knjiga, pa čak ni oni što im posvete pažnju tek kada ostave sav preostali tekst knjige za sobom. Jer uvod može da na izvestan način programira deo publike ili pokvari užitak posredstvom raznih spojlera. Međutim, u slučaju knjige „Draga Doli“ britanske romansijerke, publicistkinje i novinarke Doli Olderton, treba je čitati od početka. Naime, u pitanju je zbir pisama na koja autorka odgovara, a priprema za glavni deo teksta u vidu fragmenata postavljenih pitanja daje tom delu štiva izvestan vid prijatne oneobičenosti, osim što budi žudnju za „gutanjem“ ostatka.
U uvodu Oldertonova u prvom licu objašnjava kako je postala „teta Saveta“ pišući u jednom listu nedeljnu kolumnu u vidu saveta koji se tiču situacija, okolnosti i briga njenih čitatateljki. Ali pre nego što do toga dođe, autorka se otvara priznajući kakve su bile njene trzavice tokom odrastanja i kako se trudila da ih prikrije nastojeći da već kao školarka deluje kao zrelija devojka. A onda se postavka obrnula naopačke i sama postaje ta koja će pomoći drugim ženama da savladaju sopstvene nesigurnosti.
I tako smo došli do ove knjige – zbira pojedinih pisama objavljenih u njenoj čuvenoj kolumni u Sandej tajms stajlu, i njenih saveta/refleksija. Teme su raznovrsne, koliko god da većim delom tretiraju ljubav i veze: one do kojih nikako da dođe, druge koje se ne ispostave kao dobre jer su (na primer) toksične, poverenje u zajedničkom životu, seks, strah od vezivanja, (ne)kompatibilnosti, bivše partnere, „rizike“ ljubavi. Ima i pisama o temi prijateljstva, drugarstva, samoće, duhovnosti, porodice. U odgovorima na pitanja svojih čitateljki Oldertonova iskreno polazi od sopstvenih životnih iskustava, piše lično ali ne opterećujući ličnim prisustvom, senzibilno ali bez tabua, poštujući osećanja onih koji savet traže ali im ne podilazeći, uvek sa premisom da je problem koji se podeli s nekim problem koji mora da nestane. Iako se obraća na suptilan način, autorka iznosi prilično odlučne stavove, što može pomoći u odgovoru na pitanja koja nose najviše dilema, kao što su, na primer, kakav odnos treba imati prema bivšem partneru (i na društvenim mrežama i u „stvarnom“ životu), da li treba prekidati prijateljstva ili se prilagođavati njihovim novim uslovima, da li sa prijateljima treba razgovarati o novcu…
Kao što je moglo da se zaključi, ovo je knjiga o ženama, pisana pre svega za žene (mada i za muškarce koji žele da što bolje upoznaju suprotni pol). Preciznije, „Draga Doli“ je pre svega štivo za milenijalke, što ni najmanje ne čudi – i bestseler memoarska knjiga Doli Olderton „Sve što znam o ljubavi“ i njen roman „Jesi li tu?“ (oba u izdanju Lagune) prati izazove milenijalskog života. Doduše, u štivu o kojem pretežno govorimo ima i pitanja koji se možda više tiču pripadnica generacije X.
Veoma je lako poistovetiti se sa nekom od situacija s čijim su rešavanjem čitateljke želele da se pozabave. Sigurno je da je dobar deo ženske publike već proživeo neku od njih. Poistovećenje je utoliko veće kad čitateljke shvate da njihov slučaj nije zaseban, niti izoloan, pa samim tim ni toliko težak. Ukoliko pomislite da su neka (doduše retka) pitanja manje zanimljiva, jedno je sigurno – da odgovori Doli Olderton to ni u jednom trenutku nisu.
Autor: Domagoj Petrović
