Prikaz knjige „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“
Oni koji su devedesetih slušali radio B92, sećaju se Radovana Nastića zahvaljujući emisiji „Sportski ritam srca“ i pričama koje je objavljivao u „Beorami“. Meni je postao vrlo draga faca zahvaljujući „Bensedinu“, prvoj knjizi koju je objavio 2005, i kasnije romanu „Rejčel, ljubavna priča“ koji možda nije toliko dobar koliko je meni obeležio važan period u životu.
No, moje naklonosti na stranu, Nastić je zanimljiv pisac, sličan po nekom stilu, besu i energiji Marku Vidojkoviću ali je za razliku od njega autentična gradska faca koja nema potrebu da folira. Što vidiš to i dobiješ. A takvih likova, nažalost, nema mnogo. Zbog toga mi je milo što je beogradska Laguna objavila njegov novi roman „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“ jer će sada i šira publika imati priliku da upozna ambivalentnog ljubitelja kafetina. A treba ga upoznati zato što je žestok i interesantan u svom ludilu i uzbudljiv.
Nastić je pre nekoliko godina otišao u beli svet i od 2012. živi u Holivudu. „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“ je priča o životu jednog marginalca u Holivudu.
Nastićev junak/alter ego Džoni Fejvorit je neurotičan, politički nekorektan, hipohondar i tabletoman, ljubitelj SFRJ filmova i nemačkih pornića, boksa, muzike i lepih i manje lepih devojaka. Jedina spona sa bivšom domovinom (pošto ostale gastose izbegava ko kugu) jeste kafetin, malena pilula u zlatnoj foliji koja je Nastićeva/Fejvoritova „drug of choice“.
Kroz niz kratkih poglavlja – sličica iz života Holivuda gde Fejvorit obitava kao povremeni fotograf, izbacivač, pisac, posmatrač – upoznajemo drugačiji Holivud viđen očima marginaca i ispričan kroz živote marginalaca. I sve to je upakovano sa mnogo muzike i referenci na filmove i knjige i stripove, boks i fudbal (čak se i ja sećam te nesrećne prečke), Beograd nekad i Jugoslaviju nekad, i ispričano onim (beo)gradskim tajnim jezikom ortaka iz kraja.
Ako niste čuli (za) Nastića, prosto vam zavidim što će vam prvi kontakt s njim biti ova knjiga jer je njegova najbolja do sada. Oni koji ga znaju uživaće u Nastićevim autobiografskim crticama, prepoznatljivom stilu i glasu koji nam je baš žestoko nedostajao.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
No, moje naklonosti na stranu, Nastić je zanimljiv pisac, sličan po nekom stilu, besu i energiji Marku Vidojkoviću ali je za razliku od njega autentična gradska faca koja nema potrebu da folira. Što vidiš to i dobiješ. A takvih likova, nažalost, nema mnogo. Zbog toga mi je milo što je beogradska Laguna objavila njegov novi roman „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“ jer će sada i šira publika imati priliku da upozna ambivalentnog ljubitelja kafetina. A treba ga upoznati zato što je žestok i interesantan u svom ludilu i uzbudljiv.
Nastić je pre nekoliko godina otišao u beli svet i od 2012. živi u Holivudu. „Dan kada je Mijatović pogodio prečku“ je priča o životu jednog marginalca u Holivudu.
Nastićev junak/alter ego Džoni Fejvorit je neurotičan, politički nekorektan, hipohondar i tabletoman, ljubitelj SFRJ filmova i nemačkih pornića, boksa, muzike i lepih i manje lepih devojaka. Jedina spona sa bivšom domovinom (pošto ostale gastose izbegava ko kugu) jeste kafetin, malena pilula u zlatnoj foliji koja je Nastićeva/Fejvoritova „drug of choice“.
Kroz niz kratkih poglavlja – sličica iz života Holivuda gde Fejvorit obitava kao povremeni fotograf, izbacivač, pisac, posmatrač – upoznajemo drugačiji Holivud viđen očima marginaca i ispričan kroz živote marginalaca. I sve to je upakovano sa mnogo muzike i referenci na filmove i knjige i stripove, boks i fudbal (čak se i ja sećam te nesrećne prečke), Beograd nekad i Jugoslaviju nekad, i ispričano onim (beo)gradskim tajnim jezikom ortaka iz kraja.
Ako niste čuli (za) Nastića, prosto vam zavidim što će vam prvi kontakt s njim biti ova knjiga jer je njegova najbolja do sada. Oni koji ga znaju uživaće u Nastićevim autobiografskim crticama, prepoznatljivom stilu i glasu koji nam je baš žestoko nedostajao.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
