Prikaz knjige „Božanstvena Lola“: Iskonska zvezda
Postoje osobe koje, ako se ne suprotstave sudbini koja im je zacrtana zbirom odluka najbližih i sticaja okolnosti, čeka ih propast ili, u najboljem slučaju, prosečan i učmao život. Retke od njih se odvaže da uzmu usud u sopstvene ruke po cenu ogromnog rizika i naknadnog preosmišljavanja vlastite biografije. Takve osobe su utoliko ređe ako radikalan rez načine još kao vrlo mlade, ženskog su roda i prinuđene da dejstvuju u izričito patrijarhalnom kontekstu kakav je razdoblje prve polovine devetnaestog veka neizbežno nametalo.
Tako se krajem tridesetih godina dotičnog stoleća Irkinja Elizabet Gilbert (1821–1861) umesto za ostarelog generala kom ju je majka namenila udala za poručnika kog je sama izabrala, kako bi je on iz Indije u kojoj je odrastala vratio u Irsku. Posle prve krupne životne pobune ređala su se njena oglušenja i o volju sve dosadnijeg supruga i imućnog očuha dok nije odlučila da iskoristi fasciniranost Aglosaksonaca i Zapadnjaka egzotikom Andaluzije, nauči „španski ples“ i počne da se predstavlja kao Špankinja Lola Montes. Nesumnjiv je paradoks da je za promociju flamenka Irkinja Elizabet Gilbert dugoročno učinila verovatno jednako koliko romski iberohispanski plesači i svirači te muzike, Manuel de Falja i ostali kompozitori koji su klasičnu muziku obogatili dotičnim folklornim uticajem, kao i Frankov režim, koji je za potrebe diktatorove krilatice „Spain is different“ i slanja lepše slike o državi koja je postala njegov feud, promovisao flamenko. Uticaj Lole Montes ne ogleda se u njenom bogzna kakvom igračkom umeću nego pre svega u značaju slavnih ljudi koje je svojom lepotom, harizmom i hrabrošću zavela, poput kompozitora Franca Lista, pri čemu je čak dovela do promena na bavarskom dvoru: zaljubivši se u nju, Ludvig I Bavarski bio je prinuđen da napusti tron. Savremenijim rečnikom govoreći, a budući da je uspela da uđe u društvo Žorž Sand, Onorea de Balzaka ili Aleksandra Dime i da nastupa u nekim od najvažnijih svetskih teatara, glavna junakinja ove knjige bila je jedna od najvećih zvezda prve polovine devetnaestog veka.
Utoliko je značajnije što je njenu biografiju napisala autorka poput Kristine Morato (1961) koja je, za početak, kao Špankinja mogla da razume šta je tačno Lola Montes eksploatisala u cilju samopromocije. S druge strane je, kao iskusna novinarka koja je slala reportaže iz svojevremeno zaraćenih područja poput Salvadora, Nikaragve ili Hondurasa – radno upoznavši i Aziju i Afriku – svakako lakše i upućenije proniknula u lik svoje odvažne, buntovne i harizmatične junakinje, kao i njenu sklonost multikulturalizmu. U svojstvu pak autorke koja je već pisala biografije izrazito natprosečnih žena, Kristina Morato znalački prilagođava postupak krajnje bogatoj građi, pa počinje štivo od trenutka Loline smrti, iz pozicije njenog ožalošćenog ljubavnika, Ludviga prvog. Ostatak uzbudljivog tkanja knjige teče kroz deset poglavlja flešbekova prožetih prepiskom, a onom sa bavarskim monarhom tekst se i završava, dobijajući tako pravilan, cirkularan oblik. I pored obilnog proučavanja građe koje se vidi i kroz izdašan spisak literature, autorka uspeva da nijednog trenutka ne optereti čitaoca svojim poznavanjem teme. Naprotiv, „Božanstvena Lola“ je krajnje izbalansirana mešavina epistolarnog štiva, putopisa i biografije, nefikcionalne i fikcionalne, kakva je morala biti makar i zbog samog, krajnje maštovitog, života glavne junakinje.
Autor: Domagoj Petrović
