Prikaz knjige „Bluz tvoje duše“: Odbrana mozga
Koliko je ljudski mozak slabo istražen, pa su to automatski i „šifrirana“ duševna stanja, svedoči i činjenica da uprkos neizbrojnom mnoštvu knjiga o depresiji i anksioznosti i dalje ima prostora za nove i revolucionarne zaključke o dotičnim temama. Tako je Laguna objavila prevode dve recentne, a krajnje inovativne knjige, od kojih je jedna „Izgubljene veze“ englesko-škotskog istraživačkog novinara Johana Harija, koji je došao do krajnje inovativnog saznanja da su depresija i anksioznost u stvari gotovo jedna te ista bolest jer se podudaraju u ogromnoj većini svojih simptoma. Drugi naslov u istom kontekstu jeste „Bluz tvoje duše“ Andersa Hansena (1974), psihijatra sa prestižnog stokholmskog instituta Karolinska.
I švedski autor se u svojoj knjizi bavi depresijom i, pre svega, anksioznošću. Revolucionarnost njegovog pristupa ogleda se u pak primenjenom biološko-evolucionističkom pristupu. Drugim rečima, Hansen se fokusira na strukturu ljudskog mozga kako bi objasnio prividni paradoks toga što sada, kad je zadovoljenje raznih potreba najpristupačnije, ima i najviše depresije i anksioznosti. Naime, okolnosti ljudskog života su se poslednjih desetina hiljada godina bezbroj puta radikalno menjale, ali je mozak čoveka ostao manje-više isti. Upravo iz ovakve premise Anders Hansen izvlači revolucionarne a nepobitne zaključke koji čitaocima mogu biti samo na korist.
Jedan od njih jeste da je anksioznost prirođena čoveku otkako je sveta i veka. Naši prapreci – lovci i skupljači plodova – morali su u opasnim vremenima osećati strepnju pred sopstveno delovanje. Stoga je i anksioznost sastavni deo prirodnog funkcionisanja ljudskog mozga, sada koliko je to bila i onomad.
Zatim, naše preteče su u opasnim dobima, ne bi li se zaštitile, bile prisiljene da dejstvuju u kolektivu. Istu ili ublaženu potrebu, u međuvremenu nazvanu „socijalni život“, oseća i savremeni pojedinac. Stoga je, kako se Hansen slikovito izražava, usamljenost opasna po zdravlje koliko i pušenje, bez obzira na to što neki od nas osećaju veću a neki manju želju za društvom. Ono što je opasno jeste preterano praktikovanje zamene za socijalizacijom, oličene u prekomernoj komunikaciji posredstvom društvenih mreža, koja ukida vreme za razgovor licem u lice, neuporedivo prirodniji, pa tako i zdraviji vid međuljudskog saobraćaja.
Na kraju, opasna pravremena su od naših predaka iziskivala fizičku pripremljenost. Sasvim dosledno, Hansen smatra da su telesne vežbe praktično korisnije od antidepresiva. Pri čemu, naravno, zavisnost od Fejsbuka ili Instagrama ukida i vreme za održavanje i pospešivanje fizičke kondicije.
Problem savremenog čovečanstva jeste i u opštoj fiks-ideji za dostizanjem sreće, koja je kritikovana u završnom poglavlju knjige. Ona ne može biti trajno, već trenutno čovekovo stanje, iako je široko zastupljeno oprečeno uverenje. Na njega takođe utiču društvene mreže, utoliko što svet i pojedince prikazuju daleko lepšim nego što jeste, a mnogi od njih padaju u depresiju usled nemogućnosti da u svakidašnjem životu ispune nerealne zahteve „selfi“ kulture. S obzirom na porast samoubistava uzrokovanih ovakvim raskorakom, nije nimalo beznačajno što se „Bluz tvoje duše“ može čitati ne samo kao neponovljiva prilika za pravilnije poimanje anksioznosti i depresije – pri čemu Hansen nudi i recepte za njihovo ublažavanje – nego i kao sistematska dekonstrukcija digitalnog sveta, koji se u knjizi razlaže u brojnim kontekstima.
Autor: Domagoj Petrović
